COVEK U CRNOM…

Inspiraciju za ovo moje danasnje pisanije pronadjoh iznenadno i neocekivano u Verdijevoj najpoznatijoj operi- pod imenom,”Travijata” i to u onoj verziji sa cuvenom Anom Netrebko i Robertom Villazonom u glavnim ulogama…(negde pevana pre oko 13 godina i u prilicno osavremenjenoj izvedbi)

Svi znamo da je Travijata ustvari ispevana cuvena knjiga Aleksandra Dime”Dama sa kamelijama”..aaa mozda ne volite ovu vrstu muzike,ja je obozavam..Ali,nije to poenta!Dakle Ana i Roberto kao Violeta i Alfredo,glavni likovi.

Vrujem da znate ,ali ipak da pojasnim.

“”Radnja se dešava u Parizu i okolini, polovinom 19. veka. Za pisanje Travijate, Verdija je inspirisalo delo „Dama s kamelijama“, Aleksandra Dime, u kome je opisana tužna sudbina jedne savremene pariške kurtizane, koja prvi put u životu pronalazi pravu i iskrenu ljubav, ali je gubi zbog predrasuda građanskog društva.Na kraju, napuštena i bolesna, umire. Ova opera izazvala je burne komentare, jer se smatralo da u operu ne treba ubacivati savremene sadržaje.”

Kako je komicno, sto o ovome sada pisem,u vremenima bioloskog,psiholoskog rata i socijalnog inzenjeringa, rijalitija ,gadosti i muzickog neukusa koji jeozbiljno narusio ovu Kraljicu umetnosti.

Dakle,to je.!
Ni Violeta niti Alfredo nisu sfera mog interesovanja za ovu pricu.Oni su tu ,pa tu su,i sjajni su bili u tim ulogama.Mene je licno najfascinantniji onajgospodin stariji u crnom odelu, koji se s vremena na vreme prikrada Violeti i ogromnom casovniku koji tu stoji i naravno radi, a nas upozorava da sati neumitno odlaze.Taj postariji gospodin,onako kao bic upozorenja, podseca da polako vreme dolazi, a i on po svoje..NJegovo je ime SMRT,ali za cudo,ne ostavlja mesta panici i ocaju,vec neumitnom iscekivanju necega sto se treba dogoditi.Ipak, nije tako okrutan ,jer ostavlja vremena za pricu koja ce se desiti.ipripovedanje o ljubavi i to onoj pravoj!

Ovi moji uvodu su mozda frustrirajuci za mnoge,jer sam jos daleko od onoga o cemu cu pusati,ali takva sam, sta da se radI!!

Nasuprot onom sedom gospodinu u crnom ,postoji jos jedan, koga ne vidimo ,koji je snazniji,mocniji i prisutniji svuda oko i njih i oko nas,i koga osecamo duboko u sebi jos od rodjenja.On je visok kao dzin,jak kao stena ,nesalomiv kao planina i jede sve pred sobom.Sastavni je deo nas ljudi,i nasih emocija a i svih drugih zivih bica cak i biljaka- u to sam sigurna.Zove se STRAH.

E to je ono o cemu cu ja govoriti.Naravno svi znamo da je najjaci strah koji uopste postoji, strah od smrti i on je takodje sastavni deo covekova postojanja.Sama Smrt kao zacin zivota, ne znaci puno- Dodje i prodje-strasnije je, umiranje.Dakle ljudi se ne boje smrti ,vec umiranja.Smrt dobija snaznu vulkansku i rusilacku dimenziju onoga trenutka kada je potpomognuta strahom-onda je to sila najjace moci koja postoji i za koju na zalost, nema leka.

Necu,niti zelim sada pisati o strahu,sa psiholoske i psihijatrijske strane,nesto posebno,jer verujem da mnogo toga znate i mozete se lako informisati na laksei dostupne nacine.Reci cu samo par stvari:

Strah je najjaca emocija kod coveka!

Ima pregrst svojih predstava i veliki je beskonacno.Dominira uvek i svuda kod nas ljudi, jos od malena.Strah je i normalna emocija.Naravno postoji i njegova patoloska strana ,ali to je druga tema.
Danas je strah preuzeo ,slobodno mozemo reci demonsku snagu i bezgranicnu surovost jer je celi svet zagrlio tako cvrsto da bi mu svaki ljubavnik natprirodnih moci pozavideo. Zagrlio i ne pusta,i svakim danom je sve brutalniji u tom grljenju,da prosto unistava!!

Drugari,normalno je da se plasimo,da to razumemo,ali strahovi ovoga tipa kakvi su danas prisutni u celom svetu su nesto, na sta covek nije bio spreman,niti naucen, jer takvo poimanje sveta, gurano je u naucnu fantastiku ili magiju ili misteriju ili zaveru djavolskih prica i reptilskih stvorenja.Ipak to nam se desavai to ce trajati godinama..!!


Evo Paskala i evo ono sta se ljudima desavalo do ovih vremena..

“A..ste se sve tek desava,kada se ukljucimo sasvim u zivot
odraslih…Od raznoraznih neprijatnosti,bolnih
situacija,trauma,stresova(koji su u savremenom svetu bolesti u
uzletu),razocarenja,uvrede…a tek tudje nesrece,iz
knjiga.novina,televizije,filmova …nasih priajtelja…pa tek vanredne
situacije,nesrece,poplave,zemljotresi,sve moguce i nemoguce
tragedije,razaranja,automob.i avionske katastrofe,pozari,pretnje
terorista,pa onda raznih sefova,cinovnika,sluzbenika,neprofesionalnih
lekara…pa onda mnogi od nas u jednom momentu mogu da ostanu bez
sredstava za zivot,dobrog imena zdravlja…pa jos smo izlozeni
ismevanjima,prevarama,ponizavanjima,ogovaranjima,i zdajama..mnogih..””

E sada ..

Zapravo,mi se non stop bojimo:(da se ne uspavamo,da ne zakasnimo,da ne zaboravimo,na ulici da nas kola neka ne ”obeleze”,da ne padnemo,kada kupujemo, da li ce nas prevariti za novac ,da se ne razbolimo)

”Bogzna cega se sve ne bojimoi svakodnevno to cinimo neverovatno posveceno,izuzetno mastovito “

U zelji da predupredimo eventualne opasnosti,svoja saznanja projektujemo u buducnost i automatski postajemo uznemireni.I dok je kolicina strahova kod zivotinja ogranicena,covek svoje ne moze da prebroji.Zato smo mi cesto liseni bilo kakve mogucnosti za opustanjei prijatan provod.U svemu uvek vidimo opasnost koju prozivljavamo bez prave potrebe,a zivot pretvaramo u mucenje

Sa svim ovim zivimo!

Mi se neprestano plasimo onoga sto bi se moglo desiti,a ne mora-mi se zapravo plasimo buducnosti koju neprestano konstruisemo u svojoj glavi koja ce se mozda desiti,a najcesce bude suprotno.Znaci-mi se plasimo slucajnosti,kakve zablude!

Zelimo da se unapred obezbedimo,ali to nije moguce.Poneki od nas to znaju,ali ipak uporno to cine.Mozemo ponekada biti zabrinuti,naravno, za neke stvari,ali kod nas je to otislo zaista predaleko,pa se bojimo i sopstvene senke…/”najradje bi pobegli sami
u sebe”i zakljucali se!!

Inace strahovi programiraju nase ponasanje i posledice toga mogu biti pogubne.Najvaznije:kada se plasimo,a stalno smo u nekim strahovima,obavezno gubimo snagu,jer strah izjeda neverovatnu kolicinu nasih zivotnih rezervi-on je vecito gladan i nezasit.

Ima cuvena izjava F.Ruzvelta”Strah je jedino cega bi trebalo da se
bojim
!

Danas,u savremenom svetu suocavamo se sa onim kome ja ne znam ime,jer to prevazilazi poimanje straha na mnogim nivoima.


Ako dodje do pozara,naravno da cemo se plasiti i strahovati,ali sta se desava kada pozara nema,a ubedjuju nas da sve gori ..Kada smo bolesni,malo se bojimo ,i lecimo ,a sta onda sa onim kada smo zdravi,a ubedjuju nas da smo bolesni,pa nam pri tom oduzmu dete jer smo neadekvatni roditelji i jos nas proglase psihicki nestabilnim…!!!

Ovo je nasa svakidasnja stvarnost u koju smo uplovili..KAKAV JE OVO STRAH..STA JE OVO..???OVO JE MENTALNI MASAKR LJUDSKE CIVILIZACIJE NEGDE NA SVOM POCETKU..STA CE SE SVE JOS DOGODITI,NE SMEM NI DA MISLIM,A I N E VREDI MI…!!
Ovo je samo kap,koju sam uspela da ulovim kasicicom i to na pola,jer i ta polovicna kap je dovoljna da se mi jako dobro razumemo…

Za kraj cu naravno pustiti najjacu ariju iz vec spominjane Travijate kao svetlasce na kraju tunela.

BOG JE REKAO KADA NAM SE SVA VRATA ZATVORE,NEGDE SE OTVORI PROZOR!NEKA TO BUDE ONDA NAS PROZORCIC…!!

https://www.youtube.com/watch?v=zRvNL-A9gGs&ab_channel=Apomethe

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s