TRAGOVI

Nepoznato,neobjasnjivo ,tajanstveno..
setaci imaju izraz mesecara
u nekoj beskonacnoj pustoj noci
spavaci polegali napolju
imaju izgled samoubica…

Misticni plast bacam
pred stopala ranjena tvoja
prigrljena u ceznji
da se sjedinim sa ostatkom tvojim
i uronim u nutrinu tvoju
kao jedinim bozanstvom..

Kao dokaz u vecnosti i neposredne prisutnosti
ja sam pobedila vreme i sate
ja sam ugasila sunce i ukrala mesec
za moju ljubav..da me stalno opija i sapuce …
a zvezdama okitila nas zajednicki trag …

Poplocala mislima koje ce ga krasiti
sirila ruke da prigrlim neizrecivo
koje tezi da bude izreceno…a,
nedokucivost bogatstva slojeva nesvesne duse
neprekidno u delicima skrivala tminom …

Pa ..ako me i ne bude
znace se zasto nema vise tragova
za one koji su pobegli ,ucutali i skrili se
za one koji su u tisini plakali…
i pozeleli isto..za one koji bi da mi uzmu mesec

Ali negde tamo …blistaces ti
koji si imao sve od prave crvene…
tolika susa poziva krv
a,mrznja zarazava duse…

Srca su suva kao polja…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s