TRAGOVI

Nepoznato,neobjasnjivo ,tajanstveno..
setaci imaju izraz mesecara
u nekoj beskonacnoj pustoj noci
spavaci polegali napolju
imaju izgled samoubica…

Misticni plast bacam
pred stopala ranjena tvoja
prigrljena u ceznji
da se sjedinim sa ostatkom tvojim
i uronim u nutrinu tvoju
kao jedinim bozanstvom..

Kao dokaz u vecnosti i neposredne prisutnosti
ja sam pobedila vreme i sate
ja sam ugasila sunce i ukrala mesec
za moju ljubav..da me stalno opija i sapuce …
a zvezdama okitila nas zajednicki trag …

Poplocala mislima koje ce ga krasiti
sirila ruke da prigrlim neizrecivo
koje tezi da bude izreceno…a,
nedokucivost bogatstva slojeva nesvesne duse
neprekidno u delicima skrivala tminom …

Pa ..ako me i ne bude
znace se zasto nema vise tragova
za one koji su pobegli ,ucutali i skrili se
za one koji su u tisini plakali…
i pozeleli isto..za one koji bi da mi uzmu mesec

Ali negde tamo …blistaces ti
koji si imao sve od prave crvene…
tolika susa poziva krv
a,mrznja zarazava duse…

Srca su suva kao polja…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s