Nepoznato,neobjasnjivo ,tajanstveno..
setaci imaju izraz mesecara
u nekoj beskonacnoj pustoj noci
spavaci polegali napolju
imaju izgled samoubica…
Misticni plast bacam
pred stopala ranjena tvoja
prigrljena u ceznji
da se sjedinim sa ostatkom tvojim
i uronim u nutrinu tvoju
kao jedinim bozanstvom..
Kao dokaz u vecnosti i neposredne prisutnosti
ja sam pobedila vreme i sate
ja sam ugasila sunce i ukrala mesec
za moju ljubav..da me stalno opija i sapuce …
a zvezdama okitila nas zajednicki trag …
Poplocala mislima koje ce ga krasiti
sirila ruke da prigrlim neizrecivo
koje tezi da bude izreceno…a,
nedokucivost bogatstva slojeva nesvesne duse
neprekidno u delicima skrivala tminom …
Pa ..ako me i ne bude
znace se zasto nema vise tragova
za one koji su pobegli ,ucutali i skrili se
za one koji su u tisini plakali…
i pozeleli isto..za one koji bi da mi uzmu mesec
Ali negde tamo …blistaces ti
koji si imao sve od prave crvene…
tolika susa poziva krv
a,mrznja zarazava duse…
Srca su suva kao polja…
