OPROSTAJ

Oprostaj u sam osvit zore
poceo je nekako ovako ,
i nikad zavrsio se nije…
pesma nad pesmama
starozavetna…
Kako ono bese?..
da li je to greska,
nebo ce znati,al cutace…

Lepo i umilno mu na Atlasovim ledjima
i nikako ne moze dole
jer ga ovaj i posle smrti svoje
i dalje pridrzava…
i sa njim svuda hodi i cuje,
i prica …
da je heroj pravi,
i da njegova dusa
iste to beskrajno…

A Bogovi bejahu zadovoljni…
i taj nebeski svod u njihovom vrtu
sto baskari se na tudjoj muci…
I jos ce se nesto
ispevati tajno da …

Tu moje srce postade bezdano,
moja dusa besculna,
moj duh bez oblika
moja priroda bez bica…

I ima li ista lepse od ovoga,
izrecenog staroga stiha ,
da u coveku postoji oduvek
jedna dublja i druga bit..
uzvisenija od telesnosti…
a,molitva nije…
al snagom je za njom,
ako ne i jaca…

“Vara nas ovaj svet
od trenutka kad oci otvorimo,
do onog kad ih jednom
zauvek sklopimo…
Nepoznate i nadmocne sile
oko nas i u nama
sluze se nama“

U “Znakovima pored puta “…
na stranici nekoj tamo
nebeski svod i momak Atlas,
drze se cvrsto jedno za drugo…
A,ako i nisu,ako ih nema…
to Atlasova supruga,
Plejona,Hesperida ili Etra,
ne dozvoljava pogled dole..
jer njene su carilije visine …

A,moja da nebo,
nikako ne moze pasti..
jer spava na ramenima
tako snaznog junaka ,a
Posle neuspele pobune Titana
protiv bogova sa Olimpa,
prica je ispricana…
kazivana jos iz davnina…

Zato je pogled gore
tako visoko…

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s