NEZVANI GOST

Jednoga dana je noc resila da mi dodje u posetu ranije nego uobicajeno.Cudno stanje obamrlosti zbog nenadane posete u nezgodno doba,iznudilo je cudnu zbunjenost sa iritirajucim mimikama lica nalik na grimase. Iznenadjena i uzbudjena takvim razvojem dogadjaja, prihvatila sam ovaj susret sa maskom uljudne domacice kozmetickog osmeha.

Zaodenuta u besprekorno jesenje sivilo,pri dogovorenom vidjenju pre pravog susreta, mahnula je damski rukom savijajuci seretski prste i to,pocev od malog pa onda dalje -Kakva blentavost u ponasanju-,pomislila sam.-Sta izigrava?.-Em se sama
namece,em jos izigrava neku finocu-

.Sta obuci-da bude fino ,ali ne previse raskosno,ali opet kulturno i pristojno-.

U neko doba dana,eto ti nje!Provukla se tik blizu mene kako kakva starleta pored sipke za igranje,blago me okrznuvsi sa desne strane.Prekrstivsi noge kao da nekoga zavodi,sede i zavali se u fotelju svom sirinom i duzinom tela.

-Pa,kako ste -,upita, i usiljeno se nasmesi pokazujuci besprekoren red vestacki izbeljenih zuba u gornjoj polovini vilice.I pre nego sto sam ista uspela da izustim ,okrete se brzinom mungosa i izvuce iz torbice lulu ,zapali duvan i onako muski povuce i krene da dimi.

Posmatrajuci kolaz zagasitih tonova koji su krasili prostoriju gde se sedelo ,tesko je bilo napraviti diskrepanciju izmedju nje i dima koji se poigravao kada bi
osetio slobodu.Ta zavodljiva hladnoca mrkih tonova,jos vise ohladi i ovako ledenu atmosferu koja je vladala.
Cudan osecaj se javio i misao, da je bolje da ne govorim ,vec da slusam i gledam,pa onda da se  ukljucim i pomognem da dijalog dobije na pravoj vrednosti makar i na moju stetu.
Nikada ne bih mogla ni da sanjam da ce ovo vidjenje i ovaj susret ugusiti i ono malo svetla sto je ckiljilo negde tamo, i ulivalo nadu da nije sve tako crno.

Cini se   da je bivalo bas tako.Kakva god da je reakcija bila ,dakle, kakva god emocija da se u tim momentima izlila ,ne bi poremetila onaj svecani nagovestaj  i onu raskosnu notu nadiruceg mraka koji je dominirao.
Osetih nelagodu i mucninu posle saznanja da je to bas sve tako.Ne mogavsi da nesto kazem,ustadoh da otvorim prozor ne bi li malko cistog vazduha razbistrilo makar i jednu misao koje je jurcala na sve strane trazeci spas od gomile novih koja su nadolazile.
Ipak,resih da se usprotivim ovim novinama usred bela dana i pokazem ko je pravi gazda u kuci.
-Zamolicu vas da ne pusite vise-,rekoh onako samouvereno-I ovako nemamo dovoljno vazduha,i vi se protivite da otvorim prozor ,tako da je bolje suzdrzavati se u dimljenju.

Zaista se bunila ,ne toliko zbog svezeg vazduha, koliko zbog svetla koja ce uskociti u sobu, zasmetati i doneti zbunjujuce primere neuobicajenih i nenadanih pojava.

Na moje veliko iznenadjenje,ona se trze,ustade,i onako drcno progovori-Budite srecni sto sam vec sada ovde ,jer da me nema svi bi vas videli u onakvom svetlu kakvi zaista jeste,a ne kakvim bi vi zeleli da vas vide i kako zamisljate da vas gledaju..Znaci,onakvu ruznjikavu,obicnu,sumornu ,ostarelu , nezanimljivu i usamljenu.

Tuga je neprijatna,ali meni omiljena emocija ..Iz nje izrastaju radosti i povremeni oblici srece kada se dusa zasiti tugaljivim izdancima,a posebno suzama kojima hrani svoju mastovitu putanju.Udruzena sa besom ,ona postaje opasno zariste za paniku,agresivno ponasanje praceno vikom,uzdasima,jecajima i histerijom.E bas tako sam ja reagovala.Uspanicena zbog nemoci da se suprostavim ovoj nemani koja me ubola direktno u centar,pocela sam vikati,mlatarati rukama ,vristati, gestikulirajuci rukama ,glavom, ramenima,pokusavajuci da se odbranim…


Pobogu zeno,zasto sedis u mraku-trze me glas moje komsinice ,koju nisam primetila da je uopste usla i koja odmah upali svetlo .-Sta radis sama u sobi,i sta se sa tobom desava-??


Naglo sam se okrenula i iskolacenim ocima obgrlila moju Tanju sve skupa sa bundevarom, koju je donela uredno spakovanu u tanjiru.Pogledi nam se sretose i ja se zaplakah.Ali,sve osta na tome..Ni pitanja vise,ni odgovora…


Jeduci pitu i cavrljajuci o neobaveznim temama ,ispratih svoju komsinicu uz zahvalnost na piti i brizi o meni.Pre nego sto sam napustila sobu,krenuh da navucem zavese i ugasim svetlo .Pre svega toga ,zastadoh i primetih u levom uglu sobe na podu , praznu
lulu.

Ostah zatecena,i na sekundu se ukocih u mestu,-potom ugasih svetlo i odoh u drugi deo stana.O svemu cu razmisljati sutra bas kao i Skarlet O,Hara…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s