Pitaj ako smes!

Ana me je posetila bas onoga dana kada sam se zabrinula sto se po dogovoru ne javlja. Bila je to draga mlada zena,smerna i krotka ni nalik ovim zenskim alapacama savremenog sveta.  Niposto ne bih sa njom razgovarala da je imala i jedan odraz ”nafurane ribe” danasnjice.Vecina njih,najcesce nesvesno u toku odrastanja proizvede konflikt u egu izmedju individuacije/separacije i drustvene prilagodljivosti (sukob ega i persone) i otud ona anksioznost kao dominantna crta.
A onda, mnogo plastike,i sminke,a malo odece i mozga.Mozda ce neko reci da sam staromodna,ali u susretu sa usnama tipa ”najlepsi zablji osmeh”,oskudnom odecom i laznim bezbriznim izrazom na licu,pretila mi je opasnost aktivacije virusa
besnila i to onog iskonski usadjenog u sam gen jos od postanja,sto bi rekao Pekic.Dakle to je.

Ovde smo imali jedno pravo zensko sa pristojnim identitetom,dobrim identifikacijama i moralom spasenim od sveopsteg rasula njegovih nacela tipicnih za savremeni svet.

-Ovo ludilo mora da prestane- govorila je njen  gospodja majka ,pre nego sto je devojka stigla kod mene .

E ova mantra je pocela ozbiljno da me nervira.Ljudi,ko god da ste, ne vredjajte ludilo,jer ceo svet visi o koncu,a taj konac je ljudska dusa,a granica izmedju ”biti ili ne biti” je tanka nit te duse. Kad god me neko tako izbaci iz orbite,ja propusim ponovo, jer ljudi ne shvataju sa cime se hvataju u kostac i kolika je snaga ,moc i grandioznost te duse koja se coveku podsmeva jer je neznalica i nista nije naucio.A to sto  zna, vrti kao pokvarenu plocu na starom gramofonu.

Evo njene price:

-Toliko me  opcinio da kada se poceo smejati ,ja ni slovce nisam uspela da izustim.Samo sam buljila u njega, ne verujuci da je zaista tu-onako bas, kao kada smo se sretali:farmerke,majica duza i izguzvana,patike starke razlicitih boja, neodoljiv sarm
i sjaj njegovih ociju i usana koje uvek deluju onako sexi i ispitivacki,provokativno ..
Pruzajuci mi ruku da ustanem,kao omadjijana sam posla za njim,drzeci cvrsto carsav oko nagog tela da ne spadne slucajno.

Sedosmo tako, bas ”kao i uvek”ujutru kada kafenisemo i obedujemo.Ocima svojstvenim mangupu sa kaldrme, trazio je potvrdu svega onoga sto sam uvek govorila.Vidno zadovoljan onim sto je video,poceli smo dorucak.I od tada tako svaki dan.O nocima kojima me je redovno obilazio, necu ni da pricam-pa izlasci ,druzenja,cak i putovanja-sve isto i bolje,nego ”tamo”..

A,tamo , ga vise nije bilo . ‘Jedina nezgodna stvar , bila je  ta, sto ga niko nije video niti vidjao do mene. Ljudi su me gledali u cudu, kako sam tako bezbedna,srecna,i razdragana a uvek sama, u komunikaciji sa sobom .
Prvih dana sam ga dodirivala,pipkala,njusila,ali bio je stvaran, covek od krvi i mesa.

Noc pred njegovo pojavljivnje,snovi su se ozbiljno narogusili,podivljali i na kraju zavadili,jer je pretila opasnost da se njihov niz prekine.I desilo se:jedan u zelji da se utisne do kraja, zaleteo se, probio ”zid, i nasao u mojem okruzenju.Da li cu ovo izdrzati ?

Sestra mi je kazala da posetim doktore,jer izgledam na momente previse srecna i euforicna  bez nekog posebnog razloga.A to sto pricam sama sa sobom je posebna stvar.Toje najcesce karakterstika onih ‘neobicnih”..(I kikot..)
Da vam kazem,ako, ” ne daj Boze”on nestane,ponovo cu ga ja pronaci i svojom voljom naterati da mi se vrati.Gde ces vece srece , od sna koji postane stvarnost ,gde snevljiv momak napusti svoju orbitu da bi stigao do voljene. Samo neka traje .!!-

Ostadoh zbunjena na jednu ovakvu pricu, koja je delovala savrseno normalna i bez ijednog vidljivog antipoda.Na prvu loptu ,evo nam nekih elemenata askepizma ,pa mozda i neke psihoticne epizode  sa par tipicnih njenih osobenosti..To ako razmisljam
psihijatrijski..Dakle halucincije,snovi,vidimo ono sto ne postoji za vecinu ljudi.(vizuelne halucinacije).cujemo.glasove (akusticne halucinacije)-nesto kao san u budnom stanju.Ono sto zbunjuje su povezne misli pretocene u savrseno izgovorene recenice,sto nije tipicno za psihoticnu osobu..

Svejedno, meni se ovo sve dopalo.Lici na bajku,koja se dogadja i pacijent deluje srecno i zadovoljno i nista ga ne muci-nema straha,cak ni napetosti koja je nekada karakteristicna za prve susrete.Pravi pravcati ekvilibrijum…Naravno i doza  zaraznog uzbudjenja,kroz stidljivo priznanje.

Ono sto je mene zabezeknulo i zaista zapanjilo,je njeno pitanje:-Sta da kazem majci,kako da joj priblizim moja dogadjanja-?

Dakle neko, ko opsti na sve  moguce nacine sa osobom koju samo on vidi, deluje savrseno stabilno,pri tom trazi pomoc za svoju majku i zamoljava neke lekove za nju.

E ovo je bas uvrnuto.!

Sada ja razmisljam da li imam posla sa nekom sociopatijom, sto moze biti,jer ne mogu tako brzo da zavirim u neciju dusu da bih videla nivoe senzitivnosti,jer se zna,pre svega,da su ovi bezosecajni. Dovitljivost u govoru i sposobnost izmisljanja su njihove bitne osobenosti i nemanje grize savesti-laganje i manipulacije…
Nema odgovora niti zelje da se ovo istera,makar sto se mene tice. Svidja mi se prica i sve oko nje a i devojka Ana.I to ce tako ostati.Snagom prirodne umesnosti i umeca da budem pokorena u sve sto je receno, dakle u istinitost, ja sam polozila oruzje i odustala od borbe.Ozbiljnije su me zaokupili moji zlodusi ,koji su doprineli da ne odradim posao kako treba.

Ali,to ne smeta.Ja sam stvari racionalizovala i pribegla psiholoskom triku da bih opravdala svoju nemoc i dizanje ruku od svega.Znaci,ako je neko srecan,zaljubljen i oseca mir u dusi,zato bih ja to kvarila.A to sto ocigldeno zivi u nekoj drugoj stvarnosti ne menja stvari dok god nikoga ne ugrozava.Na kraju takvi su manje stetocine od onih koji u ovim vremenima surove realnosti dosadise vise sa sudnjim danom i dolaskom Lucija(lucifer..)da pokori svet i unisti sve .

Zaboravljajuci cesto da se pogledaju u ogledalo Evo nam Xeraklita…
”Za budne postoji,jedan,zajednickim kosmos.Kad spavaju,svi odlaze u svoj sopstveni”…

Ps:Ima jos nesto-Kod neke dece,manjeg uzrasta,ponekad postoje izmisljeni drugari,koje oni samo vide,komuniciraju sa njima,druze se(obicno usamljena i nedovoljno voljena deca..)..i to se smatra nekakvim prelaznim periodom u odrastanju. Taj
prijatelj vremenom prestaje da postoji.E sada,ako se on zadrzi i u kasnijem periodu ,onda se tu treba zamisliti i lecenje je neophodno…
-Kakva sam ja kukavica da se uhvatim sa tudjim demonima……..-!

 

Vadim Stein..

2 thoughts on “Pitaj ako smes!

  1. Imala sam Juliju, izmišljenu prijateljicu, negde u uzrastu od pet godina.
    Nijedan od mojih potonjih Romeaaa – nije mi bio toliko blizak.
    Gde pokupih to ime, ne sećam se, Šekspira sam ( na zapanjenost mog nastavnika srpskog) otkrila tek u 11-toj!
    A naš voljeni Pekić kaže: – Ne veruj nikad razumu. U zatvoru, on uvek radi za policiju. –

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s