Kaj-ti

U neka  drevna vremena,kada je priroda jos uvek imala volje da saslusa coveka i zajednicki sa njim donese neke vazne odluke,dogodi se cudna i neverovatna stvar.Pre svih desavanja, ona resi da coveku oda neke tajne koje arhetipski behu skrivane.I ja se sasvim slucajno, nadjoh kao svedok tih dogadjaja.

Da se predstavim-Ja sam Ani , novinar po profesiji i naumila sam da ispitam ova desavanja-pa evo,da pocnem-.

Ovo je jedno od onih kazivanja koje onima koji postuju imaginaciju,mitove i legende i daju im zasluzeno mesto u zivotu, zvuce potpuno ljudski i moguce-dakle prirodno.I nista nije neobicno ako se cak i identifikuju sa vremenom i nekim od takvih likova o kojima ce se govoriti.Moguce su impresije i onih koji su strogo racionalni i koji ne dopustanju
skretanje sa tog kurs..To su one blazirane osobe,ozbiljne i krute , koja ja licno ne volim jer su stalno u stanju duhovne zakrzljalosti i dusevnog opreza.  Ali ih ovakve price prenu iz ucmale svakodnevnice koja se obicno odvija u reziranom vremenu punom strogosti i pravila.A sve to zbog dokazanog sinhroniciteta ,tj,smislene slucajnosti izmedju psihickih i fizickih dogadjaja na koje oni ne mogu da uticu ,a koje se neprestano desavaju.Ne zelim sada da navodim primere ovih slucajnosti da me ne bi odvukli na neku drugu, takodje inspirativnu stranu..O tome neki drugi put.

Priroda je u ovo doba godine kao i svaki put, pokazala svu svoju visprenost ,u koloritarnoj diskrepanciji kosmickih i zemaljskih predela snazno manfestujuci jedinstvo i sklad sve prisutnog.Tako zaokruzena celina u velicanstvenoj prirodnoj kreaciji odrazavala se i na ljude koji su tu ziveli i radili.

Gradic Kaj-ti je mozda bio najlepse mesto za zivot, da nije podeljen malom planinom Magsa, a ko god je uspeo da se docepa njenog vrha da ne zna istorijat gradica, tesko da bi se mogao odluciti na koju bi stranu krenuo.
Kada bih kojim slucajem bila recimo ptica, Euplectes progneili (dugorepa udovica),pa preletala te predele,tesko bih se mogla odluciti gde bih se spustila. A istorijat,ove oblasti(tacnije njenog zapadnog dela), je bio zastrasujuce tajanstven i tajnovit i svi su saputali,zgledavali se i iscudjavali medju svojima,ali niko, ili nije smeo, ili nije znao sta je to tako cudno tamo iza  one  grandiozne lepotice ,ponosno uzdignute i vrhom usmerene ka nebeskom prostranstvu.

Stanovnistvo se nije mesalo,sem jednog dana u mesecu gde bi poneko od suseda dolazio, kratko se zadrzavao,pazareci ili razgledajuci i vracao se nazad.I to su uglavnom bili stariji ljudi.Ovo je naravno ono sto se zna javno,a ono sto  isto bude,a poreklo mu  se kao ne vidi ,dakle ne zna se,  je neko drugo pitanje.
Istocna strana prelepog gradica odisala je nekom neobicnom svezinom koju duguje reci Banu koja je bila njegova zila kucavica.Vecito se tu mogao cuti smeh,graja devojka i mladjih zena, ili cika i vriska dece i jurnjava na litoralu.

Prelepa desavanja.Mnostvo prizemnih kuca sa raskosnim okucnicama i cvetnim dvoristima,lepo uredjenim bastama i negovanim ogradama.U jednoj takvoj na kraju ulice koja se racvala na dve strne, ususkala se familija starosedelaca gde je glavnu rec vodila njihova  kcer Rea.Devojka neobicne lepote i stasa,vragolasta i redak dragulj medju zenskim svetom.

Ali onoga dana kada sam ja stigla i konacno uspela da pronadjem grad i kucu,citav prizor je delovao zastrasujuce.Obavijen plastom uznemiravajuce tisine olicene u bojama zalosti, zakljucane kapije ,zatamnjenih prozora i puste neprijateljski rapolozene ulice,upucivao je opomenu svakom putniku namerniku,pa tako i meni, da se imam sto pre udaljiti a da ipak,ako budem usluzena i primljena unutra, pitanja budu kratka i da ih je sto manje. A i mesec je pripomagao i skrivao se  neobicajeno dugo ne bi li jos vise uprilicio atmoferu duboke  tame.
Reportazu mi je nametnuo kolega,zapravo prepustio, zbog licne tragedije a jako ozaloscen sto ne moze licno da vodi i ispita tu stvar. Da li je, ili nije,da li se desilo, ili nije?

Naime,kruzile su price da ponekad u delu grada na reci Banu nestaju
lepe devojke, koje kada budu pronadjene(a uvek budu..) , ne zele da se vrate svojim kucama. Cak sta vise dobrovoljno odlaze kod momaka koji su ih osvajali i to je uvek tako bilo. Medjutim ,ovu pricu niko nije priznavao i sve je bilo obavijeno cudnim
velom tajni.

Preko planine, na zapadnoj strani grada, zivelo je pleme Hubi na malo drugaciji nacin. Njihove kuce i ograde su bile visoke,manjih prozora i vrata u prilicno udaljene jedna od druge.Naravno fantasticani vrtovi,baste i dvorista sa mnostvom cveca i divnih biljaka krasile su takodje ovaj deo grada. Ali ima  nesto interesantno. Ljudi su bili izrazito
preplanuli,visoki,skladno i divno gradjeni,crnih ociju,duge kovrdzave kose neobavezno spustene do ramena ili duz ledja, prelepih crta lica i neodoljivo privlacni. Nacin njihovog zivota dogadjao se najvecim delom u cetiri zida,znaci bio je intiman,tih,prepun magije i neceg nadrealnog.Nije bilo udaja i zenidbi izmedju ta dva dela grada sem ako se nisu desavale ”otmice” koje je tek trebalo ispitati..
Ni sama ne znam odakle mi hrabrosti da napustajuci jedan , odlucim obavezno da vidim onaj drugi deo grada i tu pokusam nesto da saznam,s obzirom da sam ovde naisla na zid cutanja,neprijateljstvo i negostoljubivost sto mi je bilo sasvim cudno.Ulazeci u opasniju zonu,ostala sam zapanjena ljudima okolo..Zaista su bili neverovatno lepi i atraktivni..Crveneci sama ispred sebe ,kradom sam posmatrala sve sto mi je bilo na putu, a bilo je mnogo toga.Loveci i hvatajuci njihove izraze lica i igre ocima ,odmah sam znala da price nisu legende, nego puka istina, i da je devojka Rea pala ispred necijeg pogleda.
Ljubavi na prvi pogled je oduvek bilo,takvih, i onih bezuslovnih. I to nije nista cudno.

Ulazeci u jedan od njihovih sastajalista rezervisanih uglavnom za muski deo populacije(nesto kao nase kafe galerije..), naisla sam na ljubaznu domacicu koja je neskrivenim gostoprimstvom prihvatila moje prisustvo unutra, kao nesto normalno.Veoma je tesko opisati emotivno stanje i osecanja koja su navirala, a sama po sebi pomagala da pitanja budu redjana jedno iza drugog,uglavnom u mojoj glavi.I naravno nijedno nije bilo postavljeno.

Osvojena carobnim osmehom zene koja se nije trudila da skriva zadovoljstva i uzivanja koja je uprznjavala ,suvisno i glupo je bilo pitati bilo sta.
Ambijent ovog lepog kafea je bio zastrasujuce privlacan.Uvijen u tople tonove bozanskih slika arhetipova generacija koje su tu dolazile, osvajao je samim svojim postojanjem nametajuci se prirodno i otvoreno.
Cim sam sela,na jednom od zidova sam primetila ”Arhetipskog ljubavnika-sliku ”.Romeo i Julija-umetnika Diksija!

Ona je bila plava ,on crn a koloritarna impresija nabijene erotikom ,istorijski stabilna.
Razumela sam se u umetnost ali sam po prirodi bila veoma tradicionalna i postovala sam devicanstvo,prve bezuslovne ljubavi,bracnu vernost i uopste odanost-tako da me ovo sve sto sam gledala pomalo uznemiravalo.I sad mi je postalo jasno zasto je meni drugar dao da sve ovo ispitam i uradim reportazu.Bila sam podobna i pouzdana.

Zamislite da sam neka ”uspaljena sekuba(succubus)”,sta bi se tada dogadjalo. Ovako, moglo se biti miran makar koliko sam u novinarskim krugovima bila poznata svima .

 

Znaci.na delu se desavala atmosfera opustanja i bezvremenosti sa dozom omamljujuce namere.Nije to bilo lose,ali kod mene je pokrenulo citav niz frustracija.U tom sarenilu zivota i bajkovitom provizorijumu, moja spoljasnjost i citav moj polozaj, odudarao je snazno i bilo je skoro tragikomicno posmatrati me u takvoj ulozi.

-To, sto ste dosli ovde da pronadjete nemojte traziti,nego se pozabavite nekim lepsim stvarima- govorila mi je domacica nespretno  se oslanjajuci na sank, jer je bila u poodmakloj trudnoci.
-Ne,oprostite, toalet ,gde je-?upitala sam ,a ona pokazavsi mi kuda da idem, nestade iza vrata trenutno..
Toalet se nalazio na spratu i to je bilo savim neobicno ,ali jos provokativniji   su bili zidovi duz stepenica posebno vidljivi kada silazite dole. Od svega sto je bilo na njima, osta  mi onako bas upecatljivo urezano, niz ogledala poredjanih
seretski,ali dopadljivo ,a izmedju , umetnicke slike, medju kojima odmah primetih Rubensov cuveni -”Vrt Ljubavi”..Jedna od najboljih njegovih slika,a mozda i najbolja.

-Da, bas je samo jos Rubens ovde nedostajao-,pomislila sam. Gledajuci cas sliku,pa onda
sebe u ogledalu,doslo mi  da se samo-ubijem. Imam 28 godina,i veoma sam nezrela ,a Kupidon, koji je ovde udahnuo dusu ,i atmosfera u kafeu,gradu, i sve price oko njega, naneo  je neocekivan udarac mojoj personi olicenoj u beloj bluzi,plavoj suknji
i sportskim cipelicama koje su licile vise  na patike nego na elegantnu malu salonku.
U toj zbrci haoticnih misli, pomesanih sa krnjim identitetom,na ceo ambijent  je frustrirajuce   delovala moja pojava, tako obicna i prosecna, da sam u jednom momentu pozelela da budem domacica ovog kafea i zavidela joj na svemu,a najvise na
trudnoci i bezobraznom osmehu koji je izdavao njen bogat i sadrzajan ljubavni zivot i sva uzivanja koja idu uz to.Stid me bilo sebe, a i sada se pitam gde se skrio onaj novinar u meni koji bi sve kompenzovao.
Odlucila sam da napustim ovo mesto i vratim s e uobicajenom zivotu ,jer cu jedino tako sve iskopano lose  i trumaticno spakovati tamo gde je i bilo.

Skoro sam trcecim korakom izletela napolje, zureci jos i da stignem na voz i poslednji polazak za nazad.Njegov tacan i dolazak, uklapao se u moju zelju da nestanem iz ovih krajeva sto pre i sve zaboravim.Nista se lose nije desilo,ali ipak osecala sam se stupidno i tugaljivo-zapravo uzasno.Da bih spasla svoj ego,aktivirala sam savest da umiri moje instikte i dovede sve u red teseci se  pogresnim mehanizmima odbrane kako je tamo sve trulo,pa makar i Rubens krasio one zidove,kako ljudi samo tamo misle na sex,kako su zapravo ruzni u toj njihovoj halapljivosti za zivotom i hedonizmom i kako su krajnje
nepristojni u svojim ponudama ljubavi i erotskih zelja.Tako sam se  nekako zakrpila,bacajuci u neki treci plan reportazu i drugara koji mi je ukazao veliko poverenje a, ostao krtkih rukava.

Godina dana je proslo od mog puta za gradic Kaj-ti.Tezak period iza mene.Kada covek zna razloge svog loseg ponasanja pristojno je da makar sebi olaksa,ako ne zeli drugima a i istina je nesto sto nema cenu.Mesecima sam se mucila da konacno jasno kazem sta se tada dogadjalo.Ususkana u svoju laznu i iskrivljenu personu,muceci i sebe i druge,uporno sam odbijala da priznam ono sto se videlo iz aviona onome ko zna da gleda.Moja tuga skoro patnja,moji nemiri,strahovi i frustracije,moje glavobolje,nesanice i neprospavane noci,moja nezdovoljstva,izolacija od ljudi,moja nespokojstva.-to je cena kada suoceni sa sobom uporno bezimo trazeci razloge na pogresnim stranama.

Ja sam prosto zavidela,gorela od ljubomore,pakosti i zavisti i neispunjenih zelja -zavidela devojkama koje su otete iz zara i strasti,zenama u trudnoci ,tom zivotu prepunom desavanjima i teske romantike.Dublje gledano,iza one blazirane mlade zene u beloj bluzi i plavoj suknji krila se divlja neobuzdana priroda divljakuse koja je sada trazila svoje.
I zato evo me ponovo u istom vozu,ali sada opustenije gazim ka cilju .Nije da nema napetosti,i uzbudjenja -ima i te kako,ali sada sam to ja ona ista ,samo malo drugacija. Kosa mi je podugacka slobodno vijori oko negovanog lica.Oci -prodorno ispitivacke, sijaju provokativno,usne jarko crvene drcno spremne na pustolovinu koja se ne zaboravlja.
Drage moje,kada u ocima svoga ljubavnika ugledate svoj lik,znajte da ste otete i da odlazite za ceo zivot. a takvom porukom ja sam izabrala,a kako sam prosla, pisacu drugom prilikom.Do tada ostajte spokojni i mirni i ne eksperimentisite sa
svojim zivotom mnogo, jer nikada se ne zna gde je pocetak,a gde kraj puta koji ste izabrali.

El Jardín del Amor (Rubens)……………………

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s