SADA IL’ NIKADA

Evo  ponovo,  po ko zna koji put,  ja trckaram  po  nepredvidivoj stvarnosti ne bi li i vama, a najvise valjda sebi bolje objasnila neke stvari sustinski vazne za nase zivote. Price se dogadjaju neverovatnom brzinom usled obilja informacija  kojima smo svakodnevno bombardovani,ali ja ipak izdvajam ono sto je meni bitno !U ovim vremenima ”stancovanja ”literature(dakle svako je pisac i svako pise knjige…),ucestalo je prisustvo pisanija o tome kako treba ziveti  iskljucivo u sadasnjosti,punim plucima i koristiti svaki minut zivota koji se upravo dogadja ovde i sada – dakle treba odbaciti
proslost ,a ne opterecivati se previse buducnoscu,jer mozemo ocas nestati sa lica zemlje.

Koliko znam, proslost ima i svoje dobre strane koje covek u svojoj kreaciji zivota treba obilato da koristi. Znajuci njihovu sustinsku vrednost i empirijsku poruku on jasnije vidi sadasnjost i buducnost kojoj bi onda realnije mogao da se priblizi.

Ova propala mantra kojom se vec decenijama mase ljudima ispred nosa ,ne pije vise vodu,i u ovim destruktivnim vremenima je cista i kristalno jasna laz ,posebno za one koji dobro vide..(Svi gledamo,samo pojedini vide..he he )..Sta to oni vide?-Pa ova zastrasujuca vremena sadasnjosti kroz kosmarne snove i djavolje pomame  olicene u svim sferama drustvene patologije u zivotu ljudi i svega sto mrda bilo gde da egzistira.Doduse mi na Balkanu smo poseban soj i kod nas je sve nesto ili u zaostatku dobroga ili u progresivnom napredovaanju losega, i to, brzinom svetlosti.

Nazadovanje u svim oblicima tehnicko- tehnolskog razvoja,socijale,ekonomije i sve opsteg drustvenog razvoja,kvaliteta zivota,progresa svake vrste na polju pojedinacnog i zajednickog, a napredovanje u svim oblicima patologija od onih najbanalnijih,najbesmislenijih do onih bizarnih i tesko prihvatljivih za covekov razum koji bi ranije pripadao elementima nabujle maste ili neverovatng scenarija nekog filma fantastike poznatog producenta. (recimo deca vise ne pripadaju roditeljima,nego drzavi i centrima za socijalni rad koji u svakom momentu na neku dojavu komsije mogu da vam zakucaju na vrata i oduzmu dete..)

Ali eto sa filma ili pisane price do nasih vrata i prosto zvuci neverovatno koliko smo ostali normalni i mirni ili makar mislim da jesmo.Zapravo,mi smo ,uspavani,sludjeni i umrtvljeni,a najvise uplaseni.Strah je najmocnija emocija i snagom najjace elementrane nepogode paralise coveka.Ne bih sada o dusevnom zdravlju nas ljudi..to je posebno slozena i morbidna tema.

Najjaca pojalica koja se kao ”nasusni hleb” namece od jutra do sutra svuda ,uvek-svakome  i uporno, je da se nenormalno  i bolesno,  i razni oblici poremecaja i patologija svrstavaju u normalne i pozeljne  oblike ponasanja i nude kao obavezni modeli zivota.Naravno ovde stajem,jer ovo je posebna tema ..!!Znaci…

Proslost, uvek olicena u liku i delu ” dame u crnom” koja stoji kao najvisi neboder na svetu -zgrada Burdz Kalifa u Dubaiu(visoka 828 m..tezina ko to zna..)..(”I made a joke”.)Naravno proslost je jos mnogo mnogo slozenija ..Dakle ta veoma postovana dama ima na svojoj haljini jako duboke dzepove u koje je spakovala sve traume,frustrcije i patoloska stanja koji su redovni pratioci zivota ljudi i kao pojedinaca i kao grupa u drustvu.

Naravno dama je spescijalizovana za cuvanje najvaznije tajne ali svih drugih tajni i to je njen glavni zadatak.Njene ruke su teske da ih jedva moze  podici,njena noga kada napravi korak ostavlja neizbrisive tragove i pravi kratere , koji se ni sa cim ne mogu zatvoriti.Njeni pokreti tela,ramena i glave,svojom tezinom pretvaraju sve u prah pepeo.

Rado bi mnogi sada u taj celican zagrljaj i da ostanu tu dok se stvarnost i sadasnjost ne promeni i predju u neko prihvatljivije stanje.Krajnje neobicno.!Obrnut i naopak red
stvari.Oduvek su ljudi ziveci u proslosti imali strasne probleme ,postajali cak i dusevni bolesnici..ovoga puta se rado vracaju tamo i ovoga puta, vec iznuren,umoran i ojadjen covek iz beznadja,tame i djavoje tamnice hrli u stanja koja je preziveo i prevazisao,ali cudnom voljom i zeljom da ozivi vec pobedjenog i mrtvog neprijatelja.Ko ce se kako snaci to cemo tek da vidimo!

Covek se oduvek vracao proslosti razmisljajuci uglavnom na teme o mladosti,lepoti,bezbriznog zivota ili trauma koje je doziveo i izborio se sa njima. S obzirom na  trenutna stanja sadasnjosti olicena u svakodnevnim nakaradnostima i zlu koje raspomamljeno tumara i udara gde  stigne,covek bi sada prigrlio ”damu u crnom” i napravio simbiozu sa njom zrtvujuci i senzibilitet i empatiju.
Ako je ovo pocetak kraja civilizaacije i stvaranje neceg novog ili uvod u bure i oluje gde nece ostati kamen na kamenu,onda ne znam sta nam je ciniti- i to sto stariji misle o proslim vremenima sedeci zamisljeno i kukajuci nad svojom sudbinom ne
umanjuje zelje mladjih da takodje izadju iz sadasnjosti..da negde stignu, da se mozda vrate u doba ranog detinjstva i jos dalje (majcina utroba) da bi se osecali sigurnije.

Smesna je buducnost olicena u anoreksicnoj zeni koja jedva stoji na nogama..Znate onaj vrljav hod kojim se krive stikle prilikom koraka ,pa samo sto se ne polomi  ili stikla,ili  noga…

Sto se mene licno tice ja ne bih nigde-niti u sadasnjost ,niti u proslost ,niti u buducnost -nego u neko medjuvreme ili medju stanje-neko novo tek izmisljeno vreme,negde tamo,negde daleko, koje se ne tice ni jednog od ona tri.
Najteze je empaticnima – oni su unisteni u ovim vremenima..Opstaju druzeci se sa umetnoscu koja pomaze da se zivot gde god se odvijao, lakse podnese.

Ovo je ono sto znamo,ali ima i ono sto ne znamo a i mozda se priroda na neki neobican ili suroviji  nacin obracuna sa nama..Videcemo!I na kraju, nisam sigurna da bas znam sta sam htela sve da kazem.Ali,to sto sam rekla,rekla sam.Neki cudan osecaj postoji  da se stvari pomeraju jako brzo i temeljito i to je ono sto osecam- neka vrsta dogadjanja nama nepoznata jos do sada, makar meni.

U mnostvu raznolikosti utemeljenih u losim i bolesnim stvarima nisam sigurna da ima mesta  optimizmu..zelja i nada postoji, ali u jako bledim nijansama.. U svakom slucaju kada god sam u krizi razmisljanja ja pustim muziku..recimo valcer..pa evo ga jedan da
malo odvuce misli ..

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s