TUZNA PRICA

     Tih hladnih zimskih dana, spustajuci se niz oblake, sivilo je dobilo privilegiju da se prostre na ionako pustu i zamrlu zemlju.U toj zelji da izdominira snagom svoje ubedljivosti,halapljivo se sirilo i gutalo sve sto bi u drugom vremenu bilo vidljivo i drugacije.Primecena je pandemijska alavost u nacinu kako da dokaze svoje moci i snagu i natera ljude da se svemu prilagode i ususkaju u tu uspavanu stvarnost.Delovalo bi smesno i bizarno da se u takvom okruzenju zacuje smeh i razdraganost nekoga ko se tu nasao slucajno poslom,ili namerno, da iskusa prirodu, kada ona nije rapolozena da se druzi.Ima mnogo tada raznolikosti . .Oni koji su nasmejani i veseli, snagu crpe i neguju u sebi i mislima koje pretacu u emocije zadovoljno uzivaju u svojoj samodovoljnosti bez obzira sta se desava u spoljasnjoj stvarnosti..
Interesantniji su oni drugi,tuzni i ugaseni cija se aura i celokupna pojava uklapa u ambijent nestanka sunca koje vec danima ne pomalja glavu jer je i samo uplaseno nemogucnoscu da ista promeni.

-Ovako je to bilo-,pocinjao je pricu Vidan, gledajuci novinarku Milenu pravo u oci..

Behu to dani slicni ovima…………..

-Kad bi covek osecao  sta ce se desavati,znao bi kako i sta bi ucinio-,razmisljao je mladic naslonjen na prozor svoje sobe, gledajuci preko ograde na ulicu i dalje.Iako nije nista mogao da primeti ,uporno je gledao i smisljao kako da se izvuce iz situacije u koju je dospeo ne sasvim svojom krivicom .Tako je makar on mislio.

I sta sada uciniti? Doslo je vreme da izadje i po ko zna koji put sretne onu, koju nije trebalo   da vidja ,a cinio je to uporno i uvek sa uverenjem i obecanjima da je to zadnji put.

Zena,srednjih godina, ne bas mnogo lepa,ali sa umecem da osvoji,znalacki ubedi,zadrzi spontano.Nenaviknut na takva poznansta koje je na pocetku obecavalo prijateljstvo, druzenje i zabavu ,vremenom je poprimilo onu dozu bliskosti koja ocas prerasta ili u dublji intiman odnos ili u ono sto sve rusi,pa cak i poznanstvo.Isavsi linijom manjeg otpora,a u sprezi sa muzikom i alkoholom,upao je u mrezu halapljivosti zivota zeljnog
avantura,uzbudjenja i hedonizma.

Bio je prilicno zgodan mladic,visok,atletski gradjen, crne kovrdzave kose,bademastih ociju,pravilnih crta lica..Najlepsi na njemu bio je osmeh koji mu je davao izgled seretskog decaka koji ima mnogo toga da kaze u zivotu.Ona nije imala nista posebno,do tog gromoglasnog smejanja i neke sumnjive bliskosti kojom je kupovala ljude i osvajala…To su oni oblici dobro uvezbanih pokreta, potkovanih i znanjima i saznanjima ,koje je ona vesto koristila.Bila je gradjena kao pauk sa malo kracim telom ali dugackim ekstremitetima koji su bili uvek hiperaktivni..U kombinaciji sa veseloscu,i vragolijama koje zene tog doba ”imaju u malom prstu”,njoj je sve bilo dozvoljeno,posebno, kada uhvati u mrezu kakvu zrtvu po mogustvu sto senzibilniju i emocionalno frustriranu i ranjivu. ….

-Takav je bio idealan-,razmisljala bi  gospodja Natasa.

U pocetku ju je sve to zabavljalo,da bi kasnije sinula misao koja je danima pocela da je proganja..Na kraju mrzela je muskarce..Celoga zivota je morala da gleda oca koji je silio majku na sve vrste polnog opstenja i bolesnih igara koje  je po svaku cenu zeleo da ima. Ta vrsta zlostavljanja i sadizma u sadejstvu sa agresijom ,bizarnostima i perverzijma bila je  sada deo njenog zivota, koji je uvek izbijao u prvi plan kada bi u svoju mrezu uvukla po kojeg muskarca.

Naravno imala je i muza koji je cesto bio na putu radi posla..Udala se silom, da pobegne iz porodice oca manijakalnog psihopate i majke mazohiste i pasivnog zlostavljaca.Jos nesto ”dobro” tu ima- ogromno bogatstvo koje je udajom dobila.Dece nije imala i nije nesto preterano zalila zbog toga-ni ona, niti njen muz.On je bio sav u novcu i kapitalu i samo mislio o tome.Sve drugo je bila njena briga.
Sudbina se postarala da joj  je muz bio dosta stariji,sad vec u godinama -tako da je sa njim bilo sve lako.I naravno nije ga volela a zivela je prilicno slobodno ubedivsi muza da ga obozava.

Avanture sa momcima su joj ulivale samopouzdanje i ubedjivale da je jos uvek pozeljna i mlada.Sve drugo joj nije bilo bitno.Kada je upoznala Vidana, osvojio ju je na prvi
pogled,da je sebe uhvatila cak u zelji da se sasvim opusti,pa mozda i zaljubi.I ko zna kako bi to zavrsilo da se nije desila cudna stvar. Jednoga dana, skopcana sa poznanstvom prijatelja njenog muza nesto mladjeg od nje i njegove porodice, upoznala je njegovu decu,prelepa dva brata blizanca .Eto njoj nove zabave!U danima dosade i usamljenosti potajno se pocela sastajati sa momcima navodno ih ucivsi sviranju gitare koja je jedina svetla tacka njenog jadnog detinjstva..

Korak po korak,nota po nota ,eto njoj nove kompozicije olicene u harmoniji muzike i preteranog sexualnog opustanja.Ovakva vrsta ikustva je bila za nju nesto potpuno novo,magicno ,opasno ,ali privlacno.U danima koji su dolazili Natasa je pokazala
svu destruktivnost i bolesnu strast za izazovima svake vrste ne stideci se nicega.Sa Vidanom je proredila susrete,ali je stigla sve to nekako da spakuje u svoju fijoku i da vadi iz nje kako joj  i kad sta zatreba.

Sve je krenulo naopako,kada su ova dva momka pocela redje dolaziti.Zeljna jos uvek provoda ,nije se mirila s’tim da ih sve manje gleda u svojoj blizini.Ipak ,nije mogla nista da ucini.Pocela je da pije redovno,ne bas da se napija,ali doziranje svakodnevno je postalo redovna pojava.Onda je iznedrila  paklen plan.Kriveci sve redom za njena losa desavanja smislila je osvetu,kojim ce oprati svu mulj svoga zivota ne shvatajuci u kakav ce tek upasti.
Blizanci su nestali iz njenog zivota,ali je rana ostala duboka ,a odbacenost trazi zadovoljenje …Pokazace ona muskarcima!!

-Odakle vi to sve Vidane znate,kada ste u zatvoru vec skoro 20 godina-, pitala je novinarka sada vec sedog gospodina .
-Hm..Zivot je cudan i nepredvidiv-..odgovorio je on.

Natasa je jednom na poklon,dobila od muza mali damski pistolj-pod naizvom Bereta..i to je bilo onako za nju interesantno sa porukom da sluzi za ”Ne daj Boze” nuznu odbranu kada ostane sama kod kuce..Drzala ga je u fioci pored velikog bracnog kreveta
gde je uostalom dovlacila svoje ”zrtve”..

-Bio je to jedan od onih dana kad se gospodja polupijana sa-mnom valjala po krevetu-, govorio je,  osetivski neku bizarnost i besmislenost cele veze koja je skoro izbledela.Uz histericnu ciku i vrisku i moga  negodovanja,nije primetila ulazak muza u kucu i ogroman  sok na licu videvski prizor kao iz tragikomicnog filma,koji ce prerasti u horor.Skocivski kao oparena ,Natasa je zgrabila pistolj i dva puta pucala,ubivsi coveka na mestu-…. .

-Sta cemo raditi sada!-,vristala je, gurnuvsi mi pistolj u ruku..Drzeci drsku pistolja ostao sam sokiran i zbunjen jos uvek ne shvatajuci sta se dogodilo.Dok sam se ja sabrao,policija je vec bila tu,stavljala mi lisice, na ruke..Taj pogled,te oci,ta
razljapljena usta,nikada necu zaboraviti-taj prst upucen na mene da sam kriv,da sam pucao radi ljubomore i usmrtio coveka.Moji otisci na pistolju i njene drugarice kao svedoci da sam je opsedao i da sam joj dosadjivao.Nisam imao ni novca
ni zivaca da se borim!I eto,evo me sada ovde.Pre dve godine obisao me je jedan od onih momaka iz ljubavnih dana doticne i ispricao je sve sta se desavalo.Natasa je u medjuvremenu umrla od ciroze jetre-.

Pri izlasku iz zatvora,sedi covek se zaustavio na nekih stotinak metara od ustanove za sluzenje kazne i zagledao u daljinu.Siv dan pakleno mutan,ali idealan za skrivanje i onda kada si izlozen pogledima.Nikoga nije bilo pored njega.Bio je tuzan i izgubljen,da je pozeleo da se vrati u celiju ,jer se tamo osecao sigurnije.

-Kuda cu ja sada-,razmisljao je.

Nikoga bliskog nije imao i sam se cudio zasto je ispricao sve ovo novinarki.-Koga je briga
sada za mene,-pitao se.

Misli su opasna prica i nasi najveci neprijatelji.Cinilo se da bi sa svima bilo lako,ali sa njima nije znao kako da izadje na kraj.Nije postojala mogucnost da ih izdvoji i izbaci iz sebe.A one su zastrasujuce delovali.
Usamljenost se ne odredjuje prema spoljasnjim znacima,jer ona je unutrasnji dozivljaj-usamljen je onaj ko se oseca usamljenim..
Kuca je prazna zato sto je covek prazan.!!

Drugim recima ,usamljenost postaje tesko bolno iskustvo ne onda kada nam nedostaju drugi,nego kad nedostajemo sami sebi..

Nasavsi se ispred kuce u koju je odlazio par godina,pokusao je pronaci te delove svoje krnje licnosti negde razasute duz zidova sobe i prozora koji su sa ulicne strane u momentu desavanja bili skoro smesno postavljeni.Koja ironija zivota.Provodeci dane i noci  tamo negde,skriveni od pogleda ljudi, zaboravimo po neki deo sebe koji zauvek odluta i ostaje izgubljen u moru desavanja koji gutaju sve pred sobom. Na kraju ostajemo bez njih i to je sve sto smo imali od zivota.I to je veca kazna od one zatvorske od gotovo celih dvadeset godina uludo potrosenih.. To je bas tako!!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s