SPRZENA ZEMLJA

 

                  Dominantnom osecaju dokolicarenja i dokolice nametnutom stravicnim desavanjima u stvarnosti koja okruzuju coveka negde na planeti zemlji,medju prvima,kumovala je nagomilana negativna energija koja je celu stvar gurnula u patologiju..Njeno poreklo je surovo,jer je kod nekih nastala izmedju ostalog,i kao rezultat otpustanja sa posla, jos one davne godine, kada su recimo,propale domace banke na Balkanu.   Ipak,necu pisati o ovome.Tuzna je to prica, koja nema ni u jednom slucaju dobar kraj.

Sta danas,u ovoj realnoj konstelaciji odnosa u zivotu ljudi unutar njih a i van toga , ima dobar kraj.Cini se nista .Gde god zagrebes,ujede te neki predator i natera na tugu,ali ne na   onu lepu,molsku gde se uziva u slatkom dertu patnje,nego u pusto
beznadje i ocaj krunisan strahom za koga se ne zna gde moze da zavrsi.

Da je makar jesen,to divno godisnje doba,kad se priroda uznemiri i uzbudi, jer skida sve sa sebe, kao devojka u bezgresnoj noci ljubavi i gde izlazak sunca dodirne opalo lisce i sve pretvori u zlato!  Ali nije! ..Zima je, i to ona najgora,prljava, suva i prohladna bez belog pokrivaca i one magije koja cistotom i belinom otera zle duhove i grdne misli u jazbinu da cute,a ulice,dvorista,kuce, obelezi da miruju i
sanjaju.

I kisa se suzdrzava i drema.Ovo nije bas njeno vreme i nece da pomogne u iluziji stvaranja da je doslo ”pravo doba”(mada postoje i letnje kise,ali one nisu tako popularne jer odmah iza njih ,obicno bude jako sparno).Dakle,pobuna prirode.Lici na usplahiranu melanholiju, -samo po sivilu i trajaju -u zelji da zadrzi izgubljeno. Ipak to nije ,jer je nekakva uzbuna na delu.

Tako nekako sve izgleda na pocetku meseca februara,na koga su tipovali i nadali se da ce obradovati narod snegom i po nekim ledenim danom,da podseti na neka davna vremena,kada je postojao pravi red stvari,i kada se uz tople peci pilo kuvano vino i jela topla pogaca.  Ali nista od toga..

Iz tropskog leta,koje je trajalo do oktobra, u toplu mutnu jesen i sivu,bezlicnu zimu-bas kao i zivoti ljudi, sto su. Leto se hronicno razbolelo ,  kao i duse nas koji zivimo ili zivotarimo.Zakuvalo se sve do u pravu jesen po kalendaru,ali po stvarnosti ne.Letu se dopala ta patnja kad nije ono sto bi trebalo da bude. Osnazena vrelinom Sunca koje je izgubilo svoju osnovnu svrhu-da zdravo ogreje, ulije energiju,ona bi  da i ono malo zivotnog erosa   sprzi i gurne u nepovratno.

A dusa, -u njoj je na pocetku tinjalo,da bi se kasnije kao u pozaru razgorevalo nemilosrdno,i plamen gutao sve pred sobom.

Zivoti ljudi pretvoreni u onu precutnu zloslutnu zombi kreaciju , jedva daju znake prisutnosti.Mi smo spavaci na putu da tako zaspimo i ostanemo mirni u suzdrzani ma sta se dogadjalo oko nas.A priroda sve prati i saucestvuje u tome.Da bi slika stvarnosti bila dobro ukomponovana, postarala se losa harmonija boja prateci sivilo ,pustos i spolja i unutar nas.Ovo nije melanholicno postavljena stvar.. Ovo je realnost blago ulepsana nadom, koja je istina prilicno ”ofucana mantra”, Ipak,ona istrajava u svojoj osnovnoj funkciji…-.umire zadnja..

Ovo je na kraju samo jedan segment zivota koji odlucuje o mnogo cemu, tako i o nama i to,cini mi se, onaj blazi. U pitanju je priroda ,mocna Bozija kreacija ,ali na zalost nije jedina..

Nekada u danima tuge,bola ili nemilog dogadjaja, priroda i njena raskos su pomagali osecanju pustosi . Spektrom boja i razigranosti prelepih pejzaza i obiljem istinskih darova,covek je pronalazio mir i terao lose misli da izlaze i udave
se negde tamo u bunaru zelja kao spas i veru u bolje sutra.. U danasnja vremena to je misaona imenica,jer se sve izvitoperilo i sve je naopako.Danas se krece u potragu,luta, i trazi pravi put spasenja da se odahne od stvarnosti i misli
koje surovo i u ogromnom broju udaraju na svaku zivotnu poru, gurajuci coveka nemilice u zbunjenost i kosmar sopstvenog postojanja i smisla zivota.

Svaka stvar koja je odredivala covekov identitet,ulepsavala mu dane i noci izgubila je na snazi i vaznosti. Urusila se i kao oronula starica hramlje dok ne padne u provaliju.

Ima li sta valja u ovom momentu na ovome svetu??Gde god razgrnes upadas u zamku imao ili nemao para.A tek taj novac,koji neki uporno guraju uz srecu.I necu sada o ovome da govorim..Dopada mi se ova uljuljkanost losom karmom koja se nazire kod ljudi.Opusteno opstajemo u svojoj bezvoljnosti i nemoci i lagodno se predajemo surovom stanju stvari.Ima u svemu tome neke cari, jer se konacno covek ohrabrio da pliva kroz tu balegu,jer tako uzreo i snazan mora nesto da nauci i da napreduje koju stepenicu vise na lestvici razvoja i napretka svesti.Moguce da ovako pomireni sa nenaklonjenom sudbinom, ljudi ostvaruju svoj smisao jer ako je to mogao Viktor Frankl u konc logoru,zasto ne bi smo i mi.I ovo su nekakvi logori gde vam pocenjuju inteligenciju i debilizuju ,sve nas skupa.

I to traje, i trajace.Traje do onog momenta dok nivo svesti ne bude na takvom nivou da se otvoreno vikne ”Eureka”-Car je go-e onda ce svanuti,priroda ce s e izleciti i vratiti na svoje,a covek tada zna sta mu je ciniti.Opet se samo nadam da
nece suvise okasniti!!A ovo sve znaci optimizam ,ili je sve   mozda izmastana stvarnost koja bi se trebala dogoditi negde tamo…

Da li ce,ko to zna i kad ce!!

 

2 thoughts on “SPRZENA ZEMLJA

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s