22h…………

22h…Vece vec uveliko traje ..

Kada dan resi da se skloni,vreme dobija neku cudnu notu svecanosti. U svom osvajackom
pohodu da oboji stvarnost u tople tonove tame i moja soba dobije neku novu svezinu, i raskos koji onda posebno dolazi do izrazaja. Misli se uviju u partituru psihicke kompozicije uskladjenu sa svim instrumentima i glasovima u dusi. A to sve zaodenuto u jednu odoru koja nocu dobija skoro pravi odraz briljantnog baroknog stila 18 veka.

Cudno i neobicno desavanje.U tom takvom ambijentu,u toj iluziji skrenutog vremena kroz prostor ,stvari i moje persone,zacu se kucanje na vratima .I sve ne bi bilo tako cudno,da ono ne bese glasno i tako primamljivo za zurbom da se iskaze i pokaze u svojoj
udaljenosti,ali ne vise od metar,do mene. .A znatno je dalje. Otvaram vrata hitro,siroko, ususkana u svojoj samobitnosti i uskladjenosti cele price u predivan kolaz sveopste atmosfere bajke, koju samo noc moze da podari.

Dobijam goscu mladu zenu pristojno odevenu,cak previse elegantnu u kaputu plavkasto-sive boje i iste takve marame, seretski i bogato zaodenute oko glave i vrata. Prihvatam ispruzenu ruku i ocarana njenom pojavom , primecujem drhtanje prstiju i specifican izraz lica ukrasen najlepsim osmehom koji postoji – tuznim..Ono sto je kvarilo ovu sliku ogledalo se u ocima ,a one su bile blago crvene uokvirene tamnijim tonom bordoa.Ljubazno je pozivam da sedne i opusti se,nudeci joj caj od divlje tresnje
zacinjenog karanfilicem i cimetom.

I tek onda shvatih, da je nisam pitala ni kako se zove, ni zbog cega dolazi u posetu tako kasno! Koji propust! Iznenadjena celim razvojem dogadjaja,zbunjeno se poceh okretati oko sebe,da bih u jednom momentu na zeni primetila lepe,moderne  cizmice.

Cudno stanje stvari.!!..Neobican igrokaz.

Ipak, sedosmo………
-Vi mora da ste zalutali,-rekoh!-A ona:-Ja prolazila ,pa svratila,da vidim,ima li koga kod kuce-!I nastavlja-Radite vi svoje,necu ja bas dugo!-
-Vi sigurno nekoga trazite,upitah!-Ne brinite,nasla sam,-odgovori ona,osmehnuvsi se uljudno. U tom mudrovanju koja ce od nas dve,iskazati vecu  prefinjenost u izgubljenosti,inspiraciju i gracioznost,primetih podrhtavanje usana koje govore u prilog
nastupajucih sata iscekivanja daljeg razvoja dogadjaja.Zaledivsi sat u vremenu,sve se zaustavi i osta u iscekivanju, kroz taj dirljiv ,empatican unutrasnji osecaj pravicnosti obe nas koje se tu zatekosmo za svojim poslom.

Kao svaka zadovoljna zena,moja gosca skide maramu i svoj kaput,otvori tasnu ,izvadi cetku, i poce cesljati svoju dugu crnu kosu.Ne skidajuci osmeh sa lica ,zamoli me da joj dozvolim da se pokaze kako to dolikuje, kada sumnjate u nesto ili nekoga..
U nekom momentu,primetivsi par sedih pramenova prilicne debljine,skocih kao oparena,dohvatih zenu i poceh je cupati za kosu grubo je vukuci na pod.!U tom rvanju,zena se ispravi,odgurnu me i cvrstim dodirom obeju ruku dohvati za
vrat.Gurnuvsi me na zid , prikova mi tako, ne samo snagu nego i reci i misli i citavo moje bice!

I Tada primetih da su njene ruke sve do ramena u zavojima pravilno raporedjenim duz celih ekstremiteta..
Onda se sve utisa.Otrcah do kupatila da se umijem i osvezim i pozurih nazad da se neke stvari objasne.Vrativsi se ,zatekoh praznu sobu,otvoren prozor i hladnocu koja pobeze unutra od noci koja se skupa sa mesecom smrzavala..
Prodjoh sve sobe,i u najmanjoj na kraju stana, u velikom gostinjskom krevetu ugledah zenu koja je uredno slozivsi stvari na ofingere, mirno spavala.

Resih da je probudim,izbacim napolje,a nista vise ne pitam. Ali u tom momentu pored velikog dominantnog straha od nepoznatog,osetih neku cudnu mirnocu i toplinu, koju pozeleh dostojanstveno da sacuvam.Zakljucavsi sobu,resih da ovu stvar pretvorim u
tajnu i ostavim za sebe do sutra,pa cu videti sta mi je ciniti.

Jutro je donelo sivilo i prirodnu pustos tipicnu za zimske dane.Ustadoh i potrcah u sobu da otkljucam, ali nije trebalo jer bese  vec otkljucano  i moja Marija je uveliko namestala krevete,brisala prasinu.Pozele mi dobro jutro, donese kafu sa mlekom,dorucak i pokaza kaput donesen sa hemijskog ciscenja,koga sam ja skoro zaboravila..
-Gospodjo,vi ste zaboravili na svoje stvari sa hemijskog-!!
Pogledah zenu upitno,nista ne rekoh,okrenuh se i odoh u svoju sobu. Otvorivsi vrata,primetih u levoj ruci maramu plavo-sive boje koju pokupih sa sobom iz kreveta.

Dan je uveliko trajao,ali zasitice se on svakodnevnicom i zaodenuti tamom,a onda cemo videti ko je pobegao i kuda:Svetlost, sto se  zimi brzo skriva od pogleda i dokolice,pa se namrsti i posivi ..ili tama, koja zagrli svet i utone u tisinu tajni koje
nosi svuda okolo,opominjuci zivot  da se treba  ponekad umiriti i ne postavljati suvisna pitanja.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s