MOJA MAJKA

Moja majka jednom nije htela da mi oprosti.

Sedela je preko puta mene,polupognute glave,pogleda uprtog u pod,sa tuznom senkom na licu koja je zarobila oci i skrila njihovu dubinu .To je bilo odlicno,jer da je kojim slucajem pogled bio upucen meni,verovatno bih se rasplakala.Stid me da placem pred majkom ,stid me inace da placem pred svojima..I to je tako bilo oduvek. Njena skrusena figura,savijeno telo,polozaj bespomocnosti u odupiranju i neverici kojom te rodjeno dete moze slomiti, da ni prekor ne mozes da izvedes onako roditeljski.

Tuga uvek pronadje put-kada je dugo nema,ona skroji plan ,uplete svoje mreze i dolazi-zarobljava i pocije da muci. Ponekad je to dobar ,koristan osecaj,a ponekad sa sobom donese obilje suza, kojim demonstrira jaku kapljicnu infekciju srca.A srce?
Srce, koje nije inficirano,dakle tuga u oklopu,kako se ona umiva..? Regresivno zadiranje u prosle tuzne dogadjaje takodje nekada ne pomaze.Prosta udruzba sa patnjom donosi neverovatno stanje soka praceno obamrloscu,cutanjem,neverovatnim izrazom
krika u tisini na licu koje je zacementirano u jednostavnosti obicnoga. To je ono stanje kada je tuga prerasla i sebe i ocaj,i kada je u svojoj punoci umrla -makar trenutno, i nista ne moze da izmeni to stanje..

JUCE JE UMRLA MOJA MAJKA!

Ne osecam nista, samo izgubljenost i usamljenost. Usamljenost to vam je ono stanje kada nedostajete sami sebi. To je psihicka osama dela licnosti verovatno fiksiranog u nekom delu detinjstva. Ne mogu da placem i u ratu sam sa suzama.Ne zele da pomognu,nego cute,miruju i vrebaju. A,smrt je inace jedna od mojih omiljenih tema. Njena upornost,zilavost,snaga i moc, njena tajanstvenost i neprikosnovena, pobeda uvek kada negde ”skripi”, ali eto, kada vas dodakne,kada je u vasoj blizini,ostajete nemi i slomljeni do kraja.Zasto bas meni,zasto bas sada? Zasto je resila da pohori moju kucu?Kakva podla
zavera zivotnih okolnosti, ili to egoizam  i sebicnost progovara iz mene..?Uvek sam se hvalila da je smrt zacin zivota,pa to ona valjda da dokaze sebe..

Evo Epikura..

”Privikavaj se na shvatanje,da nas se smrt nista ne tice,jer je sve dobro i zlo u osecanju,a smrt je gubitak osecanja.Stoga,saznanje da nas se smrt ne tice,omogucava da uzivamo u smrtnom zivotu.Ono nam,naime ne namenjuje beskrajno vreme,nego nam uklanja zelju za besmrtnoscu.Nema,doista,u zivotu nicega strasnog za onoga ,koji je jasno shvatio,da nema nicega strasnog u nezivljenju.Ko dakle kaze,da se boji smrti ne zato sto ce mu zadati bol,kad dodje, nego zato sto mu vec sada zadaje bol time ,sto ima da dodje,lud je.Tako nas se to,toboze,najstrasnije zlo,smrt,nista ne tice,jer dok postojimo
mi,nema smrti,a kada dodje smrt,tada vise nema nas..Smrt se dakle, ne tice ni zivih ni mrtvih,jer se na prve ne odnosi,a onih drugih vise nema’…

E nije tacno!Svecano izjavljujem da se smrcu moje majke,upokojio jedan deo mene ili zauvek zaspao!I ko zna koliko ce vremena trebati da odskrinem ta vratasca i razgovaram sa njim da se bolje upoznamo.

Moja majka ima najlepse oci na svetu,najtopliji dodir i najumilniji glas kada izgovara specijalno moje ime.Nikada necu biti kao ona,jer sve vidim drugacije i kroz prizmu sve-ljudskih nedostatka..Uvek na oprezu pred zivotnim zadacima bez one ususkanosti, sigurnosti,zaljubljenosti u smisao svekolikog postojanja i obitavanja u bilo kom obliku zivota..

DRAGA MAJKO! TI SI OTISLA,ALI ZAUVEK OSTAJES.TVOJE POSTOJANJE JE VECNO I NIKO TI NE MOZE NAUDITI.CEKAJ ME ,JA CU SIGURNO
DOCI!!
Obamrla sam ,nesrecna, i povredjena smrtno.Ti si otisla i nisi mi kazala sve sto sam ocekivala od tebe,ili mozda jesi,ali ja nisam uspela da vidim stvari na vreme.U svojoj dusi sam odskrinula jedna vratasca i stavila te unutra da razgovaramo.Imamo vremena koliko hoces.Nadam se da cu prepoznati cije se tu kriju reci,dela, tvoja ili moja-to bas nije
tako jednostavno! Meni je potrebno izlecenje i izlaz iz ovog lavirinta cije puteve za sada ne prepoznajem.Podrska postoji,ali je sve to bleda senka tvoje harizme zivota kroz razne periode.Nista nije nalik tebi,a samo te molim da oslobodis ono dete u meni i omogucis privijanje na grudi svoje, bas kao i onog dana kada si me rodila na Vidov -dan,a doktor me u viziti pokazivao kao najlepsu bebu u bolnici Dragise Misovica …

Majko volecu te svakim danom sve vise …Dopusti..

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s