Naopakost 3

    Osmehom izrazavamo dusevno stanje zadovoljstva i radosti,punoce zivota i vere u ljude,u uspeh i zivotni elan .Jedan od najlepsih,  ”necujan”osmeh, ono licno uzivanje izazvano duhovitim obrtima i vragolijama u literaturi.
Danas, najcesci onaj, gde se ljudi ”sluzbeno”osmehuju, kao sto  se po zavrsetku neke pozorisne predstave ili koncerta, tapsu iz pristojnosti.

Svako jutro treba poceti dan jednim osmehom ispred ogledala,jer covek tako sebe uverava da je zadovoljan time ”sto je docekao novo svanuce”i neku novu zivotnu sansu. Osmeh -odraz zdravlja,samopouzdanja i zdravog razuma.

”Nema ideje ni stvari koje ne bi mogle da izazovu osmeh”veli nam Dostojevski….

Ko je protiv osmeha?

Mozda jedino kozmeticari,jer navodno, osmeh stvara bore na licu -smejanje jos vise.
No, bolje neka bora vise na licu,nego oziljak na srcu…….Ali,ima i oziljak na srcu i osmeh.Za takvu pricu,kazu da je nesto najlepse sto covek moze da pokaze   u svom zivotu.

DAKLE,TUZNI OSMEH-NAJLEPSI OSMEH NA SVETU!

     Ana je bila prelepa devojka jer joj je priroda bila sasvim naklonjena: visoka,prelepe suptilne gradje,vitka, ne mrsava niti ispijena,dakle vitka, sa svim onim atributima koje krase lepu zenu-prirodna brineta , zelenih ociju duge kovrdzave kose,jamica na obrazima i punim usnama crvenim kao zrela visnja,a osmeh, najlepsi na svetu.

Visoka dugonoka,tananog struka gazila je tako kao da joj celi svet pod nogama.I bilo je upravo. Njedan momak u kraju joj nije mogao odoleti ,pa ni Petar,mladic, za kojim su devojke uzdisale.I Ana je uzdisala do momenta dok ga nije ulovila sa muskarcem u zagrljaju.Shvativsi sta se dogadja ,srce joj je zapalo u tesku  patnju.Tuga ju je prigrlila i gvozdenom zavesom odvojila od zivota. Vremenom je pomisljala da ce lako preboleti ,ali islo je tesko.Pokusavala je sebe da tesi izlascima,razgovorom, setnjama.Nije pomagalo.Nikako nije mogla da zaboravi  momka ,njihovo zblizavanje i emocionalno otreznjenje,i  pre nego sto je ispila pehar ljubavi do kraja.

Ovo je otprilike ono, sto mi je vremesna gospodja ispricala, kada sam je pitala zasto je ostala sama ,posebno sto je takvo pitanje nestrpljivo postavljeno,pomalo nespretno i odjednom,a nastalo u meni,kao rezultat neprolazne lepote koja je jos uvek krasila ovu zenu..

I ona ima taj tuzni osmeh, prelep na njenom odsutnom licu..

”I sta sada ja vise da govorim”.Zavidim joj na odsutnosti od spoljasnjih desavanja, jer to je zaista nesto ocaravajuce u ova vremena , posebno, ako je rezultat mudrosti(nadam se da nije neka psihoza u pitanju..).

Nervoza,uspavanost,anksioznost,izopstenost,apatija,autizam-To je ono, sto uvek vidim kada odem recimo u prodavnicu preko puta,a doticna gospodja zivi u svom svetu za koga veli da je izdaja…”Ko je sada izdajnik i ko je koga izdao”-o tome sa
njom nisam  htela,ali sam zato u prici sa drugaricom ponovo prosetala ulicama stvarnosti kojima smo okruzeni.Na tom putu sam razmisljala i shvatila:

Ovo je vreme tuznih osmeha-posebno kod onih senzibilnih,osetljivih empaticnih.Kod mediokriteta ima jos uvek onog gromoglasnog,vulgarnog grimasiranja lica koje podseca i na osmeh i na smejanje.Sve to,naravno, ide uz ova vremena izgubljenih dusa, koje plutaju na okeanu bede i nesreca koje nadolaze.

Oduvek se smatralo da je unutrasnja covecija muka nezamenljiv udarac dusi koja kako god da je u spoljasnjoj stvarnosti, ratuje sama sa sobom i ostavlja neizbrisiv trag.Covek se nosi ili ne, sa takvom patnjom i pliva kako zna i moze.Danas u eri nezgodacija i novog doba koje zapljuskuje sve vode ovoga sveta ,a koje nosi teskoce,pustos ,destrukciju ,bolesnom i patljivom coveku je neizdrzivo.Nadam se da ste razumeli..!

Rat je sastavni deo nasih zivota(ratujemo sa decom,prijateljima,komsijama,partnerima i sa sobom posebno).Borbe sa sobom su najzesce,ali se u nekim normalnim vremenima lagano nalazila uteha na nekim mestima.(recimo doktor,prjatelj,poseta frizeru ili bioskopskoj predstavi..konstruktivnoj samoci,setnjama,tihovanja duse koja se umiri.)A,sta cemo danas.?
Kome da se danas izjadamo kada nam spocitavaju farmakomafiju na svakom koraku,lekare korumpirane,prijatelje i rodbinu koji se prodaju za veceru i neki dinar..Odlaskom kod lekara i u apoteke navuci cemo jos po neki strah,anksioznost,napetost,plac..Kome da ista kazemo,kada je ravnodusnost u modi i pokazivanje emocija ”gubljenje vremena”.Osim toga,zivot je sve skuplji,a mi sve vise gubimo na polju egzistencije jer smo nemocni da zadovoljivo osnovne potrebe.Mediji nam pomazu u ubedjivanju da sjajno zivimo,da smo siti,lepo obuceni,srecni i zadovoljni.

Ne samo sto arhetipski mozda nosimo u sebi neku duboku bol,vec nas spolja sibaju tako snazno, da nam gule kozu pa krvarimo,i spolja i unutra.Sta je covek tako zgresio da ga surovo kaznjavaju.Gresaka dakako ima na svakom koraku,ali ovo sto se desava je zaista neka posebna vrsta crne magije ili bilo kakve druge vradzbine neresive i nepobedive.

”Tiho izumiranje ljudske vrste”,govore.Gde ce se ko zateci ili pronaci, to je drugo pitanje, ali da se svet drasticno menja i to na stetu zivih bica,mozda coveka najvise, to je definitivno tako. 
Spocitavaju nam prilagodjavanje novinama,i kada pitamo kada ce biti bolje,odgovaraju-”BILO JE”!!
Na kraju ove zbrkane price pored mnogih zakljucaka jedan me osvojio,a to je, da u mnostvu stvari i dogadjaja koji nas okruzuju u zivotu,kakav god da je ,izabiramo onaj, koji zelimo,pamtimo,kog se secamo i uzdizemo iznad svega i u njemu
pronalazimo smisao,a,sve drugo je sporedno i nebitno.
Zar to nije mozda najbolji nacin prilagodjavanja novom dobu..?Uz tuzan osmeh,mislim da jeste!(pod uslovom da onaj odabir nije MORANJE)

Ovo je verovatno najlepsi TUZNI osmeh na svetu!!

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s