Sliku svoju ljubim…

Tajanstveni  Oskar Wajld!

          Nije  bio svestan koliko je zracio genijalnoscu..I danas, njegova knjiga ,”Slika Dorijana Greja”.. ostavlja duboku poruku ljudima…Ne samo momcima,nego i nama zenama..

Ono, kao ja se   trudim da ostanem mlad/mlada..dugo  da se ne menjam,a tamo negde sam skrila svoju sliku koja sve trpi,i koju  pojedose,gresi,udarci i traume u zivotu..Sta  SVE JA NE CINIM DA OSTANEM MLADA I LEPA..!!

Na kraju sve unistavam, jer bivam sama  unistena ,  postajem prah,..pepeo..zemlja..jedno nista  sa zeljom da mozda moja dusa plovi na krilima nade da ce se negde ponovo naci u nekom materijalnom obliku,po mogucstvu u telu neke prelepe  zene ili nekog milijardera..ahha h

Slika Dorijana Greja..I AKO ZNAM DA VEROVATNO OVO ZNATE EVO DA SE PONOVI..

”Roman govori o mladiću pod imenom Dorijan Grej, čiji portret slika umetnik Bazil Holvard. Bazil, zanesen Dorijanovom lepotom, u sliku unosi sva svoja osećanja prema mladiću. Portret pokazuje svom prijatelju, Lordu Henriju Votonu, koga upoznaje sa Dorijanom. Lord Henri ubrzo opčinjava Dorijana svojim teorijama o hedonizmu i njih dvojica postaju bliski prijatelji.

Dorijan postaje obuzet idejom prolaznosti lepote i mladosti, i u trenutku očaja poželi da njegov portret stari umesto njega. Želja mu biva ispunjena, što mu dozvoljava da posveti svoj život potrazi za novim, sve mračnijim zadovoljstvima. I posle osamnaest godina Dorijan ostaje mlad, ali njegov portret, sakriven od očiju javnosti, stari i postaje izobličen, što je posledica raskalašnog života njegovog vlasnika.

Bazil Holvard posećuje Dorijana i suočava ga sa glasinama koje o njemu kruže. Dorijan mu pokazuje portret i Bazil, užasnut, moli Dorijana da se pokaje. Dorijan smatra da je prekasno za to i ubija Bazila u trenutku besa. Ubrzo se vraća svom pređašnjem načinu života, ali ga njegovi gresi progone. On odlučuje da se promeni i pokušava da iseče portret nožem kojim je ubio Bazila. Umesto toga, njegove sluge ga nalaze mrtvog, starog i izobličenog, sa nožem u srcu, dok portret ponovo pokazuje lepog mladića”……..

-tragovi rascepa karaktera..gde se ego prilicno identifikovao sa personom.. 

Tragovi rascepa karaktera..

             Znamo da je ljudska licnost veoma slozena i kompleksna,sto znaci da se pod nekim uslovima,moze fragmentovati,pa se ,znaci, ”normalna psiha ‘ sastoji od mnogo podlicnosti.Naravno,takav pluralitet se skoro nikada ne javlja kod normalnog pojedinca.. 
Ali,i ako nismo klinicki ”visestruke licnosti”,svako od nas,manifestuje tragove ”rascepa karaktera..Normalan pojedinac je jednostavno,manje naglasena verzija ,onoga sto se javlja u patologiji.. 

Posmatrajuci coveka u razlicitim okolnostima ,zakljucujemo da promena jednog okruzenja u drugo,doprinosi zapanjujucoj promeni licnosti.. 

”Andjeo napolju-djavo u kuci”.. 

U javnosti smo nasmejani,opusteni,duhoviti,otvoreni prema svetu,a u kuci,neraspolozeni, mrzovoljni,nasilni verbalno, ili na neke druge nacine.. 

Slika Dorijana Greja.. 

Glavni lik cuva svoju sliku na tavanu.Kako godine prolaze,njegov portret stari,otkrivajuci njegovu pravu prirodu i licnost,dok se on i dalje pojavljuje u javnosti bez bora-mlad,produhovljen i veseo.. 

Persona-samo prikazivanje osobe u javnosti,a ne njena prava sustina.Znaci psiholoska i drustvena tvorevina prihvacena za odredjenu svrhu,ali naravno to ”nismo MI”..(ovo je neka blaga varijanta identifikacije,svojstvena vecini nas..).. 
I ovo je manje ili vise nesvestan proces.Svakako da mozemo reci da je nas ego prilicno odvojen od persone ,ali u stvarnosti nije tako,jer ego ima tendenciju da se identifikuje sa ulogama koje igra u zivotu.. 

Ako smo u javnom zivotu izuzetno energicni ,puni duha,tvrdoglavi,uporni i nemilosrdni,kod kuce izgledamo dobronamerno,blago,prilagodljivi smo, cak slabi . 

Koja licnost je ona prava??? 

Na ovo pitanje najcesce nema odgovora.. 

      Na srecu,ego je uvek zastupljeniji od identifikacije sa personom.Najvise sto persona moze da ucini, je da pokrije deo ega ,koji se suocava sa spoljnim svetom.Ljudi ce uvek prepoznati razliku izmedju uloge i stvarnog unutrasnjeg identiteta.Sustina ega je individualna,arhetipska i personalna. 
      Ali,ego cesto,pokazuje tendenciju, da uci sa personalne strane jer je neprestano pod uticajima spoljasnje sredine.U toku tog procesa,identifikuje se sa personom i oseca identicnost sa njom.Onda sam ”ja ” ,moje ime,cerka mojih roditelja,sestra moga brata.. 

  Identifikujem se sa secanjima,sa sklopom svoje proslosti,s nekim od svojih kvaliteta. 
Na ovaj nacin,prvobitno ”ja postojanje”,-arhetipski mir,moze da bude ometeno i da postane prikriveno,ili da u potpunosti nestane iz svesti. 
Znaci,postajemo istinski zavisni od persone u domenu kompletnog identiteta i osecaja za stvarnost,a da se ne pominje osecaj za sopstveno vrednovanje i pripadnost.. 

Neko do poznatih je kazao”da,macke imaju tri imena:jedno koje svi znaju,drugo koje samo nekolicina zna,i trece koje samo macke znaju!prvo i drugo se odnosi na personu,a trece na arhetipsku sustinu ega!”   

I tako…

 

3 thoughts on “Sliku svoju ljubim…

  1. “Znaci,postajemo istinski zavisni od persone u domenu kompletnog identiteta i osecaja za stvarnost,a da se ne pominje osecaj za sopstveno vrednovanje i pripadnost.. ”
    Tako je i Sibil zaljubivši se u Dorijana postala devojka Dorijana Greja, potpuno zanemarujući sebe kao individuu, nju više pozorište ne zanima, ništa drugo je ne zanima do da bude Dorijanova.
    Odličan vam je tekst. I šteta što witty Vajld nije doživeo duboku starost, ko zna još koliko remek dela bi iznedrio, jer, po meni, Slika D. Greja je jedno od najboljih u književnosti.

    Liked by 1 person

    1. Oskar Wajld je zaista genijalan pisac i o njemu se moze mnogo toga reci..
      Sto se tice persone i identifikacije ega sa njom to je uglavnom uvek tako..Ego neprestano trazi neku sliku da se poistoveti sa njom..i to se najbolje moze videti kod ljudi koji su izgubili dobar materijalni polozaj,socijalnu i svaku drugu pripadnost.U nekom momentu osetice se potpuo izgubljeno..Naravno persona je potrebna i sastavni je deo naseg ja…mada dublje gledano mi ”nismo nista od toga”..Nasa sustina i nase sustinsko bice je nesto sasvim drugo,no vecina nas celoga zivota luta izmedju delova svoje individue i delica krnjih licnosti..jer svi smo individue,samo je poneko od nas licnost – mali broj jako mali..!!
      Hvla na komentaru ..Veliki pozdrav..!!

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s