Dan i noc

   -Vole li deca da sede na pragu svoga ognjista?- Naravno da vole.I to ne ponekad, nego vazda’.Tako i Marica-maleno detesce od cetiri leta, zelenih smaragdnih ociju,mozda najlepsih koje se mogu videti u siroj i blizoj okolini grada,i zlatne duge kose,pravilnih
uvojaka sve odvajane na jednu stranu .

Poderana haljina i podanicka posustalost onakva, kako samo deca znaju da izvode, nije umanjila lepotu ovog bozanskog bica koje je za razliku od nekih posebnih dana radilo sve isto kao i obicno -samo sada sa dozom vidne uznemirenosti,straha i panike ,beznadja
i bolnog izraza lica, srozanog do patnje i teskobe neuobicajene za tako malo dete..

On je ponovo dosao,urlajuci jos sa vrata,lupajuci usput, i budeci sve redom-da bi na koncu vec uobicajene predstave majka,onako rascupana,unezverenog pogleda lezala na podu kao ”da je neko mastilom obojio”.

Namah bi Marica skocila,hvatajuci oca za nogu i decijim nemocnim glasom vikala:- Tajo,nemoj molim te,nemoj vise,pusti majku!-
Onda bi i ona dobila svoje,u zavisnosti gde se saka ove ”grdosije” zatekne u momentu alkoholnog ludila! Sestra, nesto starija cura, koja je mucala,bezala bi u cosak sobe,vristeci i neprekidno placuci, a pritom stiskala neku ”krpenu stvar ”.koja je trebala biti lutka..

I tako se to zavrsavalo-uvek, svakoga dana…….

Ali,ovoga jutra,Marica je kao i obicno sedela na basamku,svoje trosne kuce,a otac,koji
je davno izasao jos se nije vracao. Devojcica je bila smrtno uplasena,jer se ni spolja ni unutra nista nije pomeralo,ni culo..Vladala je neuobicajena tisina umrtvljena  od sopstvenog tihovanja.Vrata su ostala poluotvorena ,jer je majka zureci posla do suseda da zavrsi posao,a sestra je spavala.

Marica se primace vratima ,provuce kroz njih i potrca dole niz sokak.Zamace za ugao i nesta je…!

……………………………………………………………………………………………………………
U neko doba dana-to je ono vreme, kada nije ni noc ni dan, ispred trosne kuce, koja samo sto se nije srusila od iznemoglosti i posrnuca,naidjose stara ciganska kola,i onako skripeci i praveci neuobicajenu galamu za sobom stadose i ukopase se za momenat u
mestu.

Otud izadje starija zena svetle puti, sede kose,i pridje ulazu u ovo napusteno staro ognjiste i krete ka basamcima.Naidje na neko trece po redu..i sede dole, tiho se zaplakavsi.Sedela je tu ne zna se koliko,a onda starim.,hrapavim glasom rece drugaru,da moze ici, i da ce ona ostati ovde,jer ima neka posla..

Tako i bi.

Kako se noc zavlacila u svaku poru,nebo se naljuti,iz njega grunuse tamni oblaci, a vetar koji svuda stigne da zaviri i sve da poremeti , primeti zensku spodobu u nekom cudnom polozaju.. Gledajuci je sa ulice, kao sto je obicaj,prosto se prenerazi od ocaja koji je ona pojavom iskazivala- i resi, da se oglasi malo jace- .Izazvace olujnu kisu,tako jaku, da pripomogne suzama ove stare, kojima ona zeli da opere svoju tugu..

Sutradan…se skupi gomila u ulici , i napravise mesta za vidjenije ljude ovoga kraja,a konacno  za policiju i  grobna kola.. 
-Cule su se price , da je tu nadjena neka stara ciganka svetle puti, kako je u sedecem polozaju zaspala,sva u suzama, da se vise ne probudi-!

Tu noc se mesec  sasvim  rastuzio.   Tome je nebo bilo svedok,a vetar resio da se osveti, zbog  patnje i bola sto ga je mucila, jos od one noci kada je video tugu coveciju. Tako je snazno duvao, da kamen na kamenu ne osta,pa i one kuce tada nestade!Sve uzleti….i pretvori se prah,koji se  raznese ..svuda po svetu i jos dalje..

Pricaju da i danas ..on leti, i kada god pada kisa,podseca na suze kojima neko pere tugu svoju… !

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s