Ljubav

O ovome je verovatno vec negde pisano,ali evo ja koristim ovde ovo, kao uvod u moju pricu…

Vec odavno smo upoznati sa pitanjima koja su vecna tema naucnika umetnika,stvaralaca i mislioca..i tesko je dokuciti tajne kosmosa i zivota. Medjutim,jos je teze saznati i objasniti covekovo bice,puteve njegovog nastanka,svrsishodnost postojanja i sam zivotni zavrsetak…

U drevnim mitovima,religijama,filozofijama,savremenoj nauci,postoji pregrst pitanja o coveku, ali jedno je meni posebno zanimljivo..(mada ih ima more)..i  veceras me nesto bas onako ”ljudski” zaintrigiralo,a to je-:Zasto covek zivi,kada mora da umre?-

Dolina -”zaspalih”'(kako su ovu lepoticu .. zvali  jos odavno..)..je mozda bila najlepsa prirodna tvorevina koju je Bog mogao da smisli i i podari  ocima putnika namernika, a ovaj   se tu nasao slucajno ili namerno  i onima koji su tu u blizini ziveli.Velicanstveno se sepureci skoro u nedogled ,ona je stajala,opasana najraskosnijim zelenim odorama,  potpomognuta cvetnim aramzmanima prekrasnih boja i mirisa, koje samo priroda moze da stvori .

A ono,posebno izjutra kada se sunce stidljivo izvlacilo iz svoje postelje i sirilo ruke, da obgrli svet i ugreje ga.. Takvom, carobnom prizoru retko ko je mogao odoleti, pa tako i malena  Ajra. Mrsavo devojce ,duge kovrdzave  kose svakoga jutra bi  trceci, dolazila do same ivice gustog siprazja,koje je  sto se dublje ulazilo , postajalo sve nepremostivije.

Ako bi se iko i nasao unutra,suocio bi se sa magijom prirodnih darova biljnog, zivotinjskog i ko zna jos kog sveta. Pored svih lepota koje divlji neukrotivi vesnici tajni sa sobom oduvek nose, obilato je krio u sebi i one opasne, nedovoljno istrazene i otrovne staze koje mogu zauvek povuci bilo koga  za sobom!

Ta dolina je u sebi skrila pregrst cutanja i tajanstvenosti. Posebno  je Ajri  to stivo prirode oduvek bilo skakljivo do neizdrzljivosti,pa se u tako malenoj glavi   rodila cudesna ideja, da ce ona tu stvar do kraja istraziti. Potpomognuta velom mistike  i mracnjastva ,ceznja za nepoznatim  se uselila  u njeno srce i udruzena sa avanturistickom prirodom resila da se ostvari.

Od starih zena je cula da se tu negde, krije decak koji je svakoga dana  neobicno lepo svirao na nekakvom instrumentu, kao pozdrav svetu cudesa i prirodnih lepota u kojima  je ziveo- bledunjav,svetlih ociju i zlatne kose, podsecao je na Boga koji se spustio na zemlju da malo istrazi ljudsku cud i kazni po koje nemirno dete usled njegove neposlusnosti..Ali je to takodje, i bio decak, u nizu onih koji su nestali, negde tamo u dolini..

Dani su prolazili,nedelje, godine..i devojcica je jednoga dana postala devojka i videvsi svoj odraz.u vodi prenula se i prepala od sopstvenog lika- smaragdne oci su postale jos ljubopitljivije i dublje i kovrdzva kosa skoro do ispod kolena,slobodno pustena na zahvalnost vetru koji se cesto sa njom poigravao.

Uskoro ce doci i taj  dan. Ona ce preci tu cudesnu liniju opasne igre,da vidi svet sa one druge strane …i mozda ugleda decaka koji tu zivi. Straha vise nije bilo,jer je skoro celo svoje detinjstvo podredila dogadjaju, koji ce razresiti njene nedoumice..I ovako roditelje nije imala, do stare bake, koja je bila bas vremesna ..i skoro joj niko nije mogao braniti da radi sta zeli. Bila su tu neka dva daljnja rodjaka koja su se previse mesala u njihov zivot- no to devojku nije mnogo zabrinjavalo,jer nisu imali taj autoritet,da bi morala da ih  slusa . Oca im nije bilo u blizini  i  to je za Ajru bilo jako dobro, jer je ovaj namerio starijeg sina zeniti sa njom, a devojci je to bilo nesto nedopustivo i sasvim daleko..

Kako je rasla i stasavala, zov cudesne doline..i tajanstvenih bica je postajao sve jaci i upecatljiviji.  Poceo ju je proganjati i kroz snove i po tome je znala, da se dan odluke priblizavao  i da ce uskoro krenuti.

Pomalo je u srcu osecala zebnju,nemire i grc posred grudi,ali vodjena ogromnom znatizeljom, znala je da je to u redu..Bog je podario srce,a sa njim i ljubav i to je bila ta nit kojom je njena dusa obavijena i koja ce pokazati pravi put. Naravno,nadala se da to, nije -put bez povratka-jer  se i to,  moglo dogoditi..

Toga dana se spremala kisa i to je malo smetalo- kao da je nebo resilo da se isplace umesto nje.- Plakati za kim i za cim.-pitala  se.Na kraju i Sunce se naljutilo i resilo da ne izlazi u svom punom sjaju. Darivace dan   zorom koja ce blazenim koracima gurnuti sivilo i maglu od sebe, sto dalje,i to je sve- cvrcci i leptiri su se negde skrili,a i  svi drugi vidljivi i nevidljivi, su nestali..

Trcecim korakom se uputila ne okrecuci se za sobom. Vetar je iskolacivsi oci i kroz oblake u cudu posmatrao ”vilu koja je letela na krilima ceznje i poleta” .  Kada je prolazila tik uz njega zmurio bi, stavljao i ruke na usta ne bi li se stisao, a da joj ” ne bi mrsio -kose,kidao haljine i nagaravio..bose noge” –  da ne bi strgao venac sa glave koji je pravila celi dan,a ovaj kraljevski ukrasavao prekrasnu grivu.- ona takva da bude u zavadi sa boginjama sirom planete i na nebi i na zemlji,- ma gde to ide?-

A ona kapija na izlazu iz njenog dvorista je nemilosrdno tukla-kao u filmu
”Zvonar bogorodicne crkve”i javljala, da se nesto neobicno desava.  Na kamenitom strmom plocniku , duz citave staze ka dolini, ostali su razbacani devojacki snovi kao malicioznost za sve sto je lose ucinjeno- ne toga dana, nego godinama..

Mrtvi uvek uzimaju i dolaze po svoje , ovako ili onako, i angazuju smrt za svoje poslove. Ako daju zivot, trude se da u duh i dusu ubrizgaju nezivo i da bica olicena u takvim siluetama mentalno funkcionisu ”za njih”… !

Ajra je stasala u takvo bice, prisutno telasno, ali daleko psihicki- i nikada se te dve stvari kod nje,  nisu uspele dovesti u red…Zasto je bas ta divna devojka morala iskusiti dramaticne sukobe unutar krnje i plahovite svoje duse?-niko ne bi znao da odgovori na to pitanje.-

Zbunjena neobjasnjivom zeljom da ”ukrade neciju tajnu’,zaboravivsi da svako ima prava na svoju, ona je napustivsi dom,zauvek izasla iz sigurnog skrovista svoga bica  i uputila se u nepoznatom pravcu. Ljudi bi usled nerazumevanja i strahova,samo odmahivali glavom,da znaju sta se desava..Mocni sudionici prirode i njeni saputnici u toj maglovitoj noci,pri samom svitanju..behu  ocarani snagom devojacke harizme, pokazavsi  bojazan i strasljivost nad silama koje ni oni nisu poznavali iako su sami siloviti i mocni bili..

A Ajra, izranjavljenih  stopala, umrljanog lica od kise i blata,poderanihh haljina, zaustavila se na kraju svog puta, za koga je mislila da ne postoji i da mu nema ograde..Iza njega, sustao je potocic kao gomila lisca kada se pod vetrom, sa zakasnjenjem, sjati sa drveca u poznu jesen-a devojka, promolivsi glavu  napred, ugleda momka,ciji pogled,stas i drzanje nisu odavali nista sto bi ukaizvalo da se tu nesto blizu dogadja, a dogadjalo se.. !

Decak je bacao kamencice preko potocica u dublje vode, u jezero koja se tu odavno odomacilo. Jos pre neku deceniju u svom lutanju, naislo je  na selo, izlilo se  se, i u tom talasanju nanelo ogromnu stetu.

Onda je momak nestao, .i devojka je ostala sama..Preskocivsi potocic, prisla je priobalju,koje je bilo neobicno mirno,s’ obzirom da je dan bio prilicno vetrovit i hladnjikav.
Kada se priblizila vodi,jezero je odmah  potamnelo.Devojka je bila iznenadjena,onim sta je videla.Ni u najdubljim snovima  nije  mogla znati , da iza onolike zelene bastije,stoji voda-sa dve strane,oivicena nekakvom ogradom od bodljikave zice…Cudan prizor,nimalo lep.Krocivski nogom u vodu,iznenadila se kako nije bila uopste hladna.Napravila je korak dva, i osetila neodoljivu potrebu da se osvezi i oslobodi vise.

Ne razmisljajuci ni o cemu posebno,odjednom se trgnula , ne shvatajuci bas sasvim jasno sta se desava.Predaleko je otisla,i  to je bilo makar  sasvim vidljivo. Pogledom je samo obuhvatala povrsinu vode,kojoj nije bilo kraja.Priobalje se cinilo  nestvarno  daleko.Odjednom su noge otezale,a ruke skoro da nije mogla da makne. Pokusala je da se vrati ,ali joj se nije dalo.Voda je nadolazila, i uvlacila devojku  sve vise    u svoj zagrljaj.  Milujuci je talasima neznog dodira,  kao u ljubavnoj igri zavedenih , ona je tonula sve dublje. Ipak,panike nije bilo. Talasi su je ljuljuskali a,ona se prepustila toj opasnoj   igri emocija, ne mogavsi da odoli, ni ljuljanju, ni milovanjima ravnih  plesu strasnog ljubavnika..

– St a se sa mnom dogadja- zapitala se Ajra.Divnog li osecaja!!!…Opustila se.i spontano, uzivajuci u blagodetima i magiji ovog cudesnog jezera,njihala se uz kretanje valova ne sluteci u kakvoj se  ”opasnosti” nalazi. I to je trajalo sat,dva.
Ucinilo joj se da u daljini cuje muziku, onoga decaka, koji je neumorno  svirao.Ne mogavsi da se odupre uzivanjima u vodi,  ona se u poslednjim naletima,   nemirnog  talasa  priklonila ”vrelom zagrljaju ‘  i nestala duboko negde na dnu njegovog srca-zadovoljno se smeseci ljubavi koja svuda pronadje mesto za svoju potvrdu  i nacin da se dokaze………………

Za neku godinu je na ploci, koju je neko postavio na izlazu iz sela u dolini,pisalo-da je nestala devojka,Ajra, jer se jezero zaljubilo u nju i odnelo je i da vise niko nece stradati,jer je ono konacno pronaslo svoju ljubav.

I to je bilo bas tako..!

One thought on “Ljubav

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s