Hod na ivici

s-Da li je gore biti u zatvoru , u kaznjenickoj koloniji ili ziveti na slobodi a,biti progonjen,ili ucauren u sopstvenu nutrinu, i tretran kao zagadjivac duhovne sredine?-pitamo se.

Starija zena sezdesetih godina sedela je u svojoj celiji i konacno dozvolila sebi da razmislja i vrati se na one dane..Godinama je vec u zatvoru osudjena na dozivotnu robiju zbog ”ubistva ‘sa predumisljajem kako su ga nazvali..Da je kojim slucajem zivela u
mracnom srednjem veku ,verovatno bi je spalili kao vesticu,razmisljala je.Svakako,tako bi bilo.Ovako zivot je napredovao pa tako i kaznjenicke ekpedicije za one nesrecne koji su zatvarani i osudjivani.

Razmisljajuci,gledala je svoje ruke ,deformisane prste na sakama koji su se vec odavno poceli kriviti usled artritisa i reumatskih bolesti.Tome nije bilo leka ,a ni ljudskoj
samozivosti,brutalnosti i bezosecajnosti,jer je skupa sa ostalim zatvorenicima morala sve teske poslove da obavlja, iako joj bolest to nije dozvoljavala.Kroz glavu joj je prosla i ta kobna vecer kada se zena bacila,a ona ponovo blizu zatekla i nasla u
soku.Naravno niko nije priznao suicid vec je odmah odvedena u samicu i podignuta optuznica za ubistvo i to sa predumisljajem.Kazna je bila maksimalna i glasila je dozivotna robija”..
A sve je pocelo te davne godine …kada se ,rastavsi od brata uputila u obilazak grada i zatekla kraj poznatog Hrama u centru ..

U dnevniku je napisala:-

Postoje ljudi koji sebe zovu srecnicima,mada je sreca zaista relativan pojam..Ipak,to su oni kojima sve glatko ide, i okolnosti su uvek na njihovoj strani.Darovi zivota su uvek nekako ispred njih i sve dobre situacije povoljno resavaju a prepreke lako prolaze.
Onaj sto nikada nije zakoracio na prvi stepenik,tesko da ce stici do kraja na sam vrh, makar bio izuzetno sposoban.Takvi nazalost najcece propadaju i nestaju sa scene .Da li je pravedno?.Naravno da nije,ali i to je zivot!Svaki je neponovljiv i
duboko individualan i predstavlja neprocenjivo iskustvo ma koliko trajao.Besmisleno je zavideti tudjoj sreci ,mada covek ipak zavidi..Ako shvatimo da su u velikoj kosmickoj igri neke karte davno pobacane,onda ce zavist makar da izbledi..
Eh sreca ..
Ana je pogledala sliku iz tih dana………………………i pustila secanje da se sasvim probudi..!!

U neko doba noci, kad se tama tako zgusnula da se ni prst pred nosom nije mogao videti, probudi se devojka, otvori oci ne shvatajuci gde se zapravo nalazi.Ubrzo se i svest razbudi i dade joj neophodne informacije da je ona tog i tog dana odlukom suda
u Sidneju,na optuzbe za huliganstvo motivisano verskom mrznjom privedena i osudjena na tri godine zatvora.Usled losih okolnosti bila je prebacena u kaznjenicku koloniju sa oko njih 150 sto je gora varijanta od zatvora gde ih je uvek bilo negde po cetvoro u
celiji..
Par devojaka je upalo u Poznati Hram Hrista Spasitelja , kao znak protesta protiv vlasti i tako su ih odveli u pritvor..Direktno iz pritvora devojke su prebacene u koloniju,a,Ana se samo tu zatekla i ni kriva ni duzna sprovedena i osudjena zajedno sa grupom..Nisu pomogle ni molitve ni suze ,niti je dozvoljeno da kontaktira porodicu.Jednostavno se nasla u pogresno vreme na pogresnom mestu i tako stradala.Bila je preblizu vratima hrama i policajac koji je tu stigao,bez trunke milosti je odmah uhapsio ne slusajuci sta ona govori….Tako je osudjena i tako je poceo njen pakao.

Pred kraj sluzenja kazne ,desio se u koloniji suicid. i ponovo se zatekla blizu,ovoga puta,pokusavajuci da spreci zenu da skoci,ali je sve lose protumaceno, pa je onda naravno pritvorena u samicu ,i osudjena drasticno..

Sada,posle toliko godina ,pitala se, da li njena zrtva nesto znaci covecanstvu..da li ostavlja mozda poruku koja ce iznedriti neki progres,ili je mozda njeno kaznjavanje zrtva radi ravnoteze u nekim krugovima planete, da bi svet dobio neki harmonicniji
oblik,makar prividno.
Na kraju se zapitala koliko nevinih ovako strada i zasto je svet tako uredjen.??Da li se Bog povremeno igra sa ljudima jer u dusi nismo pravi vernici, jer ne osecamo onako kako treba i ne negujemo pravu istinsku veru.
Sutradan ,u vreme posete,primetila je doteranu mladu zenu,veselu i poletnu koja se radovala susretu sa muzem.

-Volela bih da sam na njenom mestu, jer ona je srecna..-pomislila je.-Da li je to zaista tako i da li je sve bas tako jednostavno.Da li bi covek da je na necijem mestu bio zaista zadovoljan.Da li covek moze da zna na kraju kako bi se osecao u toj situaciji…???

Na kraju sve se utisa…!

 

6 thoughts on “Hod na ivici

      1. 😊 kako djeluješ zastrašujuće sa ovim upitnicima.
        Ok mi je. Bitno da se tebi sviđa. Kroz priče se upoznaju drugari blogeri 😊
        Ovde na blogu sam pročitala toliko stvari koje inače ne bih, i baš me oduševilo koliko talentovanih ima

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s