Trag..

Jos u davna vremena,kada su se ljudi tek poceli osvescivati da na ovom svetu postoji nesto jace i snaznije ,za njih nedokucivo, vrline,radosti i dobrota su stajale rame uz rame sa manama,tugom i zlom prirodom.Trudeci se da odrzi ravnotezu tih suprotnosti ,covek je vekovima ,bez obzira na civilizacijski i svaki drugi stvaralacki hod,zauzimao opasniji i destruktivniji kurs zivota uzivajuci u njegovim ”blagodetima”.. 

Tada su tamni oblaci poceli prekrivati zemlju ,pa i sve ono sto je bilo belo,poprimilo je neku sivu nijansu,ne bi li se sjedinilo sa sveopstom atmosferom. 

Covek je stajao na opasnoj ivici,i bio je potreban samo korak da ga vise ne bude.Pogledao je u nebo trazeci iskru spasa za svoj pokusaj, ali toga dana ni gore, u carstvu Bogova nije bilo nicega svetlog, sto bi mu ulilo nade da gresi.

Danima je tugovao za zenom,koja je nestala u toj strasnoj noci pozara koji je poharao pola grada.Postojala je mogucnost da se ona nalazi u grupi spasenih negde na vodama Volge,ali nije vise mogao izdrzati . Patnja mu je danima parala grudi i svakim danom je tugovao sve vise.Pokusavajuci da pronadje makar jedan razlog da odustane,uhvatio je sebe u melanholiji koja ga je lagano napustala, gurala u strasnije i nudila beznadje .Seo je na ivicu krova i zurio u daljinu.Dole nije mogao da gleda ,a gore je znao sta ce da vidi!
Sedeo je ni sam ne znajuci zasto se premislja.Naslonivsi se ledjima na stub ove visoke gradjevine,poceo je da sanja prosle ,radosne dane ispunjene ljubavlju, srecom i voljenom zenom.Satima se suzama umivao,kao da je hteo da spere sav ocaj u dusi , koji ga je cvrsto drzao . 

Iz proslosti u stvarnost, ”trgla ” ga je , slika komesanja silueta,zagor koji je bivao sve snazniji, i onako nezadovoljan,nezainteresovan i mamuran , okrenuo se da vidi sta se sada ponovo desava. 

Videvsi obrise u daljini,ustao je,unezvereno gledajuci oko sebe,zaleteo se i skocio! 

..Udarac o tlo je bio strahovit i covek je jos u toku leta otvorenih ociju shvatio da je na cvrstom,unezvereno buljeci gde se to nasao… 

Podigavsi se,zatekao je zenu , njen ljubopitljiv pogled i blagi osmeh,kako 
zacudjeno i  seretski posmatra sve sto se desava.Skocio je na krevet ,zgrabio svoju dragu milujuci i celivajuci je ,da se ona prepala! 

Kasnije ,posle svih ljubavnih zadovoljstava,pricao joj je  o snu koji ga je pohodio vise puta,ali je prosle noci bio najzesci do sada. 
Srecan sto je samo snevao,sutradan je doneo odluku da napuste ovaj grad,koji je mesec unazad pretrpeo velika razaranja.. 

Tako i bi! 

Na izlasku iz grada ,ugledao je gradjevinu na kojoj se u snu nasao,zapanjen, da je ona tu,sva onakva ista kao i onda.. 
Tiha jeza ga prodje,i on pogleda u nebo.Prilicno se smracilo i bi mu jako neprijatno.Privukavsi zenu blize sebi ,pozuri da izadje iz puste ulice,u nadi da se sve moze lako zaboraviti.

Za javu ce lako,ali sta ce sa snovima.I tu nije znao odgovor.U cudjenju,strahu,ali i zivotne radosti,sto je sve sanjao,napusti grad.I kao da mu pade kamen sa srca,on ode,da se nikad ne vrati,a snovi se skupise u gomilu,popese gore da se dogovore, kuda ce i gde nanovo otici… 

Tako,svako ,ode svojim putem ..!

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s