Lucidan san.

U zlo doba noci,kad je i mesec zadremao ,a nebo se pritajilo, jer se umorilo od neumornog kretanja oblaka,scucurena u kutku svoje sobe, drhtala je devojka..Ako zaspi,ponovo ce sanjati!I opet isto.Saznanje da sanja,ali neukost da moze aktivno da deluje u snu ,da stvari uradi kako zeli, cinili su je  prestravljenom.Devojka beloputna,stidljiva,uznemirena docekuje i jutro sedeci tako sklupcana u cosku svoje sobe.Onda sasvim svanu , Sunce otvori oci i probijajuci se kroz roletne,poce da crta na plavkastim bocicama mirisljave vodice, zvezdice od zlata,najavljujuci svoje celodnevno prisutvo..

Ali,devojka ne izdrza i san je bas tada prevari.

I dodje ona u noc,budna u snu i svesna da sanja.Um oslobodjen, krece na putovanje svetom snova.Vecina ljudi se ne seca svojih snova ,i samo mali broj je svestan da  u snu sanja dok spava.San je nesvesna kreacija naseg uma..Posebna privilegija koja se moze korisno iskoristiti,ali devojka to nije znala.Telo se paralisalo i onda ista prica.Covek sa kapuljacom u dugackoj odori pruzenih ruku, kretao se ka njoj.Naravno htela je pobeci,ali je ostala u mestu .Ocima istrazujuci prostor gde se sve dogadjalo,pocela se pomerati .Noge otezale,ali i one krenuse..Koliko god je izmicala ,covek se uvek nalazio na istoj udaljinosti od nje.I uvek samo sto bi se priblizio,i pruzio duge ,koscate ruke,kao da ce je zgrabiti,ona je izmicala,prestravljena od tog zastrasujuceg lika .

Izmorena od nemogucnosti da sasvim pobegne,pokusala se probuditi,iako  su kapci bili teski kao olovo.U jednom momentu se probudi ,okupana u znoju,drhteci i lijuci suze. Jurnuvsi ka prozoru da ga otvori i dodje do vazduha,videla je na sredini ulice coveka koji se uzurbanim korakom udaljavao .I prepoznala ga .

A Sunce se spremalo za pocinak,zadovoljno sto je ispunilo svoju misiju celodnevnu.

Namah prestane plakati,ode na umivanje,i poce razmisljati.Pogledavsi se u ogledalo i videvsi sebe izmucenom sa strasnim kolutovima, uzasnutog i preplasenog lica , trze se i odjednom , shvati.Nema vise! Resila je .Sledeci put ce primiti te ruke,makar je nestalo.Tako i bi.Zureci te veceri da zaspi,zatekle je sebe u snu, kako mirno sedi i gleda u pravcu iz koga bi se trebao on pojaviti..

A on se pojavio,i krenuvsi ka njoj,stade,podize glavu,pogledavsu i njenom pravcu.Osta tako nekoliko trenutaka,pa se  okrete  i ode.Devojka ostade zbunjena,haoticnih misli i sede ponovo. Umirivsi se ,podje u setnju duz ulice,okrecuci se par puta u ”onom”pravcu.
Probudivsi se ujutru,prvi put,posle duzeg vremena, oseti blagost i snagu koja je sasvim razbudi , oraspolozi i ispuni dan koji je pocinjao.
Od tada, vise nikada nije videla tog coveka ni u snu ni na javi.Mirno je odlazila na spavanje i putovala svojim umom kroz razna prostranstva,sa malom dozom straha i velikom radoznaloscu,veselija i sigurnija u sebe i svoje snove..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s