Zelja..

Jos,onomad,kada su se prvi put pogledali,znao je da zalud gaji nade da ce je zaista imati. To bese ta ”luda ”godina, kada se sve mlado pozenilo i poudavalo.Osta jos samo par nedefinisanih susreta i ljubavi.A,ovde u njegovoj dusi svilo se prelepo  devojce     od sesnaest leta ,i njemu bi jako milo da o njoj razmislja kao o njegovoj.Imao je cak trideset pet punih godina,ali za svoga zivota, nikada ga nijedna devojka nije toliko ocarala,da je sam bio iznenadjen njenom slikom ispred ociju.   Svake noci kada bi isao na pocinak,nosio bi  je sa sobom kao kakvu ikonu ..Ali ,kako je vreme odmicalo,bivalo je sve teze..

..Danju je mnogo radio u polju,pa mu je posao skretao misli,ali nocu,  tuga bi se tiho uvlacila u krevet  i samovala  zajedno sa  njim.

Sta uciniti?
Sutra je neradni dan i on ce ici u grad na setnju i gledanje.Ona ce ponovo prolaziti,sa majkom i sestrom ,sretna sto je jos dete koje ne  mora misliti o zivotu.Ali,zato je on mislio o svemu,posebno  o  radovanjima,ljubavi, sve ..do kraja sveta..

Tako se i zbilo!

Grad se vec od jutra uzbunio guzvom na svakom koraku.a,do podneva je vec sve vrvelo i treslo od glasova,pozdrava,cike,smejanja i pesme.
I desio se susret kao i uvek . Oci se uplele u pitanjima,nadi,zeljama i snaznoj volji da se stvari odgonetnu do kraja.Ali se to ne desi.Sve se zavrsi kao i uvek.Svako sa svakim izusti  rec,domacinski i vaspitano ukaze paznja u otpozdravljanju i pitanjima o zdravlju i poslovima po kucama i van nje .I onda se svi razidjose.Osta pusta varosica,i po ko zna koji put nada da ce se  iduceg puta nesto zbiti.

I zaista se zbilo!

Devojce se ,iznenada  udade za momka iz susednog mesta, mladog i naocitog,
sa poslom u gradu sa druge strane dokle pogled nikako ne dopire.
On se secao,kako je tog dana sve i mlado i staro zurilo ka crkvi,doterano u  najlepse svecane haljine koje je imalo ,da prisustvuje vencanju i slavlju..

On je okasnio..I bolje!!

Sve mu ispricase kako  je bilo i covek osta u patnji koja mu oduze jezik za duze vreme.
I danas on,posle 30 godina  , odlazi  u one neradne dane , na gledanje,ali nju nikako da vidi i  da cuje..i vraca se domu,sa onom istom nadom da ce je mozda ipak nekako  videti,makar kao tudju..

To se ne desi!

A,jos uvek se u tim krajevima,a i dalje, prica, o coveku ,koji uporno odlazi u grad da a nadje svoju dragu , koju nikako   ne nalazi..

A to ce uvek tako biti..!!!

 

4 thoughts on “Zelja..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s